Živimo u vremenu novoga srednjevekovlja, prema definiciji ruskog filozofa Nikolaja Berdjajeva. Danas je religija, tačnije, religizacija, postala fundamentalni globalni proces. Sve više je, takođe, prisutna politifikacija religije, ali i obrnuto, iako još uvek latentno, politika postala religija. Jednovremeno, religija doživljava    opširnije »

1. - Sokrat: Zaista veliku ti hvalu dugujem, Teodore, što sam upoznao Teeteta, te jednaku što sam upoznao stranca. Teodor: Doskora ćeš mi, Sokrate, dugovati trostruku, kad ti prikažu lik državnika i filozofa. Sokrat: Pa dobro. Da li ćemo kazati,    opširnije »

Svi ljudi po prirodi teže znanju - veli helenski filozof Aristotel, na početku njegovog fundamentalnog spisa „Metafizika". Taj naizgled samorazumljivi iskaz, zasnovan na očiglednostima ontogenetskog razvoja, sadrži u sebi opštost i ostenzivnost koje valja preispitati. I odmah, postavlja se prethodno    opširnije »

Da li ljudi koji su stradali u nekom od mnogih balkanskih krvavih ratova, imaju danas svoje pravo na političku i socijalnu satisfakciju - da li imaju pravo da traže da im se, makar donekle, nadoknade sve patnje koje su pretrpeli?    opširnije »

U manje poznatom spisu „Istina ili govori koji obaraju", Protagora iz Abdere u Trakiji je zapisao poznatu istinu:“Čovek je mera svih stvari: bivstvujućih da jesu, onih nebivstvujućih da nisu". Mnogo godina kasnije, šezdesetih godina prošlog stoleća, strukturalisti će sa filozofskim    opširnije »

Masovna kultura nije izum 20. veka. lako je u prošlom stoleću doživljavala svoju imperijalnu apoteozu, njena geneza je stara, barem, dvesta godina. Šta više, prapočeci masovne kulture se mogu tražiti još u helenskim religijskim svetkovinama i amfiteatrima u kojima su    opširnije »

Neverovatan je broj ozloglašenih kockarnica. Pod tim ne podrazumevam, recimo, speakeasies ili rulet-kazina, nego svakome dostupne, prizemne, prvobitno valjda kao velike trgovine planirane centre za zabavu u kojima naporedo stoje hromirane sirene, drugarice japanskog stanovništva, „pachinkos", ukratko: pinball-mašine, i koje    opširnije »

Misliti mišljenje je jedan od najtežih zadataka za ljudsku misao. Da li, zapravo, razumijemo proces mišljenja, da li znamo kako mislimo, i da li uopšte mislimo. Pitanje šta je misao po sebi je misteriozno. Zato je sasvim neprotivurječno ako se    opširnije »

U spisu „Logika" njemacki filozof Kant se pita: šta mi je dato da znam? U stvari, to pitanje je nesumnjivo povezano sa pokušajem ovog filozofa da odredi granice filozofskog, a time i ljudskog saznanja uopšte, kako bi se samim filozofija    opširnije »

1. O naucavanju prethodnika o duši neka bude receno 412a toliko. Vratimo se kako da kažem opet na pocetak pokušavajuci utvrditi šta je duša i kakva bi mogla biti najuopštenija definicija o njoj. Jednu vrstu bivstvujuceg [postojece stvarnosti] nazivamo supstancijom    opširnije »