ISTORIJAT SKOLE

Prvi spis koji belezi stanovnike sa „telesnim manama i dusevnim nedostatcima“zabelezen je u srbiji 1890. god.
Pod uticajem Pariske komune i pritiskom javnog mnjenja 1881. god.donet je Zakon o uredenju sanitetske struke icuvanju narodnog zdravlja koji je predvideo da se u VAROSI BEOGRADU OSNUJU USTANOVE ZA LECENJE BOLESNIH LJUDI –bogalja, slepih, gluvih i sumanutih.
Tako je otvoren „Sirotinjski dom u Srbiji“i „Dom za defektna lica u Beogradu“To je bio povod da se u ondasnjoj stampi pojavi niz pedagoskih clanaka o vaspitanju i obrazovanju gluvonemih.

Po donosenju Sanitarnog zakona bilo je nekoliko bezuspesnih pokusaja otvaranja skola ili bilo kakvih institucija za njih, za tada zvane gluvoneme,okriljem Drustva „Kralj Decanski“. U njemu se nastava izvodila po uzoru na plan Berlinskog zavoda za gluve. Ova skola je u to vreme bila jedina te vrste na Balkanu ( Rumunija 1901.god., Bugarska 1898 god., Grcka 1923 god., Albanija 1949 god. )
Prekinut I svetskim ratom rad Drustva ponovo otpocinje po njegovom zavrsetku. Gondine 1931. donet je novi nastavni plan za osmorazrednu skolu. U sklasdu sa njim Zavod se sastoji od Skole gde se izvodi nastava i radionica gde su deca dobijala zanatsku obuku. Razvijanjem zavoda za gluve i nagluve razvijao se nastavni i vaspitni kadar izveden iz Drustva „Kralj Decanski“. Ovo su bili pionirski ali i vizionarski koraci posvecenih ljudi. Istorijske nedace nisu zaobisle nikoga pa ni zavod za gluvonemu decu Kralj Decanski. Sa ulaskom nemackih trupa u Beograd, on je bio zatvoren. Medjutim tokom II svetskog rata kontinuitet rada Skole za govorne mane, otvorene 1941 godine. Po zavrsetku II svetsog rata, u duhu ondasnjih istorijskih tokova, 1945 god. obnovljena je skola za gluvu decu pod nazivom „Osnovna skola broj 44.“Tada je sa adrese Beograd, ul.General Zdanova br.58, roditeljima gluvonemih iz Beograda, okoline i NR Srbije bio upucen oglas koji je ukazivao da Skola nema internat, da se primaju deca oba pola, da se roditelji brinu o ishrani i smestaju i da godine starosti nisu kriterijum za upis.

Kako je vreme prolazilo i utiralo puteve istoriji, 1947.god. Skola je umesto broja dobila naziv „Skola gluvonemih“. U njoj se prema novom planu iprogramu obrazovanje gluvih delilou tri etape:
-nizi stupanj ( I-II )
-srednji stupanj ( III-IV )
-visi stupanj ( IV-VII )
U osnovi ovo je jos uvek stara cetvororazredna skola koja u svom sastavu ima i trogodisnju skolu ucenika u privredi.

Daljom reorganizacijom Skola dobija naziv „Skola gluvonemih Beograda“.Prvi problem s’kojim se suocila uprava skole bio je prostor.Zarad potreba gluvonemih ustipljena im je mala ulicna zgrada IV Muske gimnazije.U posleratnom periodu pojava velikog broja dece sa „govornim manama“i pritisak roditelja koji su trazili pomoc za njih, uslovili su i otvaranje logopedskog odeljenja (1947.god.). Kvalitet rada u Skoli se poboljsavao, te je ona postala vezbaonica Defektoloskog odseka Vise pedagoske skole. U duhu vremena, 1952.god.Skola je dobila naziv Skola gluvonemih „Silvije Kranjcevic“(po hrvatskom pesniku).

Tada je osnovno obrazovanje trajalo osam godina i bilo je odvojeno od profesijalnog osposobljavanja.I pored toga ovakvo skolstvo pruzalo je minimum znanja gluvim ucenicima, sumnjajuci u njihove sposobnosti za nesto vise.Tocak progresa namestio je i tendenciju razdvajanja gluvih i nagluvih ucenika u periodu od 1954-1959.god. Eksperiment iz 1954.god. i reformisanje skole pod okriljem Instituta za eksperimentalnu fonetiku se pokazalo kao neodrziv i propao je.Posledicu su snosila deca i drustvo. S`toga,1959.god.dolazi do ponovne reorganizacije Skole.Aktom o izuzimnju Skole od Instituta ona je opet postala jedinstvena osnovna skola i skola ucenika u privredi.Tada je prvi put primljena generacija predskolske dece, vrsene su pripreme za otvaranje prvih odeljenja sa slusnim aparatima i nagovestavao se napredak u metodsko-didaktickom pristupu i radu nastavnika. Karakteristika ovog perioda je kodifikacija gluve dece.Pravilnikom o kategorizaciji i evidenciji dece ometenih u fizickom i psihicnom razvitku iz 1960.god.po prvi put su deca razvrstana u dve kategorije:nagluvi (30-80 db) i gluvi (80 db ). Pored toga 1961.god.donet je i Zakon o specijalnim skolama.Sve ove promene, ondasnjeg vremena i drustva ukazuju na progresivan stav.Tako se gluvi ucenici 1965.god. useljavaju u zgradu Skole „Dimitrije Tucovic“ u ulici Svetozara Markovica br.85, koja ce 1968.god. postati samo njihova.Ponovo Skola menja naziv u Skola za ostecene sluhom-nagluve „Silvije Kranjcevic“.Promena naziva bila je simbolicna. Sustinski ona je znacila obrazovanje i vaspitanje gluve i nagluve dece u predskolskom i osnovno skolskom uzrastu,kao i njihovo profesionalno orijentisanje i osposobljavanje.

Posle stogodisnjeg bavljenja obrazovanjem i vaspitanjem dece sa ostecenim sluhom, na razlicitim mestima i pod razlicitim imenima 1977.god. skola dobija naziv Skola za ostecene sluhom-nagluve „Stefan Decanski“, pod kojim radi i danas.

DIREKTORI SKOLE

Oni koji su vodili nasu skolu kao direktori ili obavljali direktorske duznosti tokom njenig postojanja su:
-Do Drugog svetskog rata: Kosta Nikolic, Miladin Ljujic, dr Vladimir Spasic, Luka Lazarevic, Mara Ristivojevic, Vlada Petrovic
-Posle Drugog svetskog rata:Milic Rakovic (1945-1949 ),Trifun Konstantinovic (1945-1954), Zorka Popovoc (1954-1955), Obren Pavicevic (1955-1981), Milovan Cirovic (1981-1996), Vaso Obradovic (1977-2000), Gordana Nikolic (2000-2003). Danas se na celu skole kao vd direktor nalazi Leposava Petrovic.

ONI KOJE NE SMEMO ZABORAVITI

Sa puno uvazavanja izdvajamo samo neke kolege koji su bili „prvi medu ravnima“ i tako postali uzor mladim generacijama: Dusanka Radosavljevic (1898-1961 ), Sava Pantic (1897-1965 ), Konstantin Matic (1914-1988 ), Nikola Muskinja (1912-1998 ). Nikako ne smemo zaboraviti ni genercije eminentnih profesora Vise defektoloske skole, Defektoloskog fakulteta, kojo su nastavili naucni rad prof.Dorda Kostica.
Navedeni podaci o istorijatu Skole uzeti su iz knjige Ljubomira Savica –Sto godina skole za slusno ostecenu decu „Stefan Decanski“-Beograd,1997. god.

STRUKTURA SKOLE

Od nastavnih predmeta:narodni jezik, istorija, zemljopis, prirodne nauke, racun, crtanje, rucni rad, telesne vezbe, lepo pisanje koji su se ucili 1947.god.danas struktura rada nase skole, po vertikalnoj liniji, izgleda ovako:

1.PREDSKOLSKO
-mlada grupa
-starija grupa
2.OSNOVNA SKOLA
-razredna nastava ( I-IV )
-predmetno-razredna nastava ( V-VII )
3.SREDNJA SKOLA

DVOGODISNJE OBRAZOVANJE
Podrucije rada: Poljoprivreda i proizvodnja hrane
Zanimanje:
- Cvecar-vrtlar
- Pekar peciva
Podrucije rada: Sumarstvo i obrada drveta
Zanimanje:
-Galanterista

TROGODISNJE OBRAZOVANJE

Podrucije rada: Sumarstvo i obrada drveta
Zanimanje:
- Stolar
- Tapetar
- Izvodac drvne galanterije

Podrucije rada: Masinstvo i obrada metala
Zanimanje:
-Bravar
-Limar
-Autolimar
-Elektrozavarivac
-Instalater grejanja I klimatizacije
-Masinbravar
-Metalostrugar

Podrucije rada: Hemija nemetali i graficarstvo
Zanimanje:
-Knjigovezac
-Kartonazer
-Autolakirer
-Vulkanizer
-Grncar-loncar

Podrucije rada: Tekstilstvo i kozarstvo
Zanimanje:
-Sivac tekstila
-Sivac koze

Podrucije rada: Licne usluge
Zanimanje:
-Zenski frizer
-Muski frizer

CETVOROGODISNJE OBRAZOVANJE

Podrucije rada: Hemija,nemetali i graficarstvo
Zanimanje:
-Tehnicar pripreme graficke proizvodnje

Pored toga nasa deca imaju i mogucnost ucenja:
-Stranog jezika
-Veronauke
-Gradanskog vaspitanja
-Informatike
Kao i velike mogucnosti angazovanja u van nastavnim aktivnostima.

PERSPEKTIVE RAZVOJA SKOLE
Kroz istoriju nase skole uvek je bila prisutna teznja da se dete sa ostecenim sluhom nauci jezickom i logickom izrazavanju i misljenju.Od Pitersovog audiometra stigli smo do najsavrsenijeg klinickog audiometra renomiranog proizvodaca MADSEN, do najsavremenijih selektivnih amplifikatora za individualni i grupni rad kao i informacionih sistema i modernih nastavnih sredstava i ucila.
Nasi ciljevi su:
-rana habilitacija i rehabilitacija dece sa ostecenim sluhom
-razvijanje metodskih postupaka
-saradnja redovnih i specijalnih sistema i interakcije dece sa slusnim potrebama
-ukljucivanje(inkluzija,delimicna inkluzija) specijalne skole kao podrske svim obrazovnim modelima
-plansko i kvalitetno unapredivanje razvoja dece saostecenim sluhom i njihovo ukljucivanjeu sve nivoe redovnog sistema od vrtica do fakulteta
-upucivanje i upoznavanje sire zajednice ijavnosti o potrebama i mogucnostima dece sa ostecenim sluhom
-stalna saradnja sa roditeljima kao jednim od kljucnih faktora uspesne rehabilitacije

STA OCEKUJEMO
-unapredenjesistema obrazovanja dece sa ostecenim sluhom
-uspostavljanje odgovarajuce,medusobne saradnje medu razlicitim sistemima obrazovanja
-ukljucivanje dece sa ostecenim sluhom u sve aktivnosti drustvene zajednice
-razvijnje pozitivnih stavova i uvazavanje mogucnosti dece sa ostecenim sluhom kao
ravnopravnih clanova drustva.

Verujemo da cemo u ovim teznjama i nadalje istrajavati.