Paradoksalno zvuci, ali ekonomski strucnjaci tvrde da je uprkos cinjenici da je decembraska proizvodnja bila za 1,8 odsto niža od novembarske, poslednji mesec 2005. godine oborio sve rekorde u desezoniranom porastu. Još je znacajnije da su rezultati proizvodnje u decembru potvrdili nalaze eksperata da je od drugog polugodišta 2005. godine, proizvodnja kontinuirano rasla za oko jedan odsto iz meseca u mesec, što je bilo dovoljno da proizvodnja iz decembra 2004, kada je zabeležen nagli skok, zbog enormnog uvoza, bude nadmašena. Prakticno, ostvarena je najveca proizvodnja u poslednjih pet godina, što je rezultat koji može samo da raduje.

Zakljucak autora casopisa Mesecne analize i trendovi je da ovakvi rezultati predstavljaju siguran znak da je došlo do oporavka srpske privrede, za šta su "najzaslužniji" energetski sektor, proizvodnja duvanskih proizvoda, proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizvoda, proizvodnja hemikalija... Za ocenjivanje kretanja proizvodnje, tvrde strucnjaci MAT, važniji je uspostavljeni trend. U prvoj polovini prošle godine proizvodnja je bila niža od prosecne ostvarene u 2004. Prakticno je stagnirala na nivou za oko 2,5 odsto manjem od proseka 2004, da bi u drugom polugodištu, zahvaljujuci kontinuiranom rastu, po stopi od oko jedan odsto, bio nadoknaden zaostatak. Statisticari su zabeležili da je u prvom polugodištu zabeležen pad za 2,3 odsto, a u drugom rast za 3,2 odsto, pa je kumulativni rezultat bio najniži nakon prvog kvartala (-3,1 odsto), a tek u trecem kvartalu zabeležene su prve pozitivne stope, tako da je nakon jedanaest meseci registrovan skok od 0,6 odsto, a kraj godine docekan je sa porastom od 0,55 odsto. Ni za strucnjake Instituta za tržišna istraživanja ovakva kretanja nisu iznenadujuca jer je, kako kažu, privrednicima bio potreban period adaptacije na novi poreski mehanizam i savladavanje osetno smanjene likvidnosti koja je bila ocita u prvom polugodištu. Njihova analiza još pokazuje da su izuzetno visoke stope rasta proizvodnje zabeležile delatnosti u kojima je završen proces restrukturiranja preduzeca ili je on u završnoj fazi (duvanska i gumarska proizvodnja zabeležile su skok od 14,6 odnosno 9,2 odsto), ili u preduzecima koja su zakoracila u taj proces pa su imale nisku bazu iz 2004. godine (proizvodnja osnovnih metala zabeležila rast od 21,8 odsto, a proizvodnja motornih vozila i prikolica skok od 20,3 odsto). Konacno, tu su i sve one delatnosti koje su povezane sa gradevinarstvom koje je prethodne godine imalo dosta uspešnu sezonu. Nasuprot tome, podbacaj proizvodnje evidentiran je tamo gde proces transformacije ili nije ni zapoceo ili tece veoma sporo ili gde je medunarodna konkurencija najveca, kao što je slucaj sa proizvodnjom kancelarijske i racunske opreme, gde je pad proizvodnje bio cak 74,4 odsto.

Ima, medutim, i onih koji u ovim pokazateljima ne vide baš preterani osnova za optimizam. Tako, recimo, ekonomisti okupljeni oko casopisa Mesecne analize i prognoze u tome što je rast proizvodnje u 2005. godinu bio "samo jedan odsto" vide veliki problem i tvrde ne samo to da smo "imali još jednu godinu stagnacije" nego i da se sa prosecnim rastom od jedva nešto iznad jednog procenta ne možemo ni poribližiti nivou proizvodnje kojim se Srbija mogla pohvaliti pre raspada SFRJ. Po njihovoj oceni još je rano govoriti o trendu oporavka srpske privrede jer je moguce da je u pitanju "ciklicno talasanje srednje dužine" kakvo se dogada i u vreme stagnacije. To što 2005. godine nije dostignuta još ni polovina obima proizvodnje iz 1989. godine i što sve njihove racunice govore da je Srbiji potreban godišnji rast od 10 odsto da bi tek 2015. godine dostigla nekadašnji nivo, ne sme se izgubiti iz vida kada se procenjuju uspesi postignuti u 2005. a tek ce, kako kažu, rezultati ostvareni u 2006. godini moci da potvrde da li je oporavk srpske privrede stvaran ili samo prividan. //danas.co.yu