Posle petogodišnje dominacije Rajfajzen banke na srpskom tržištu, od kraja marta ove godine listu najuspešnijih predvode Inteza Sanpaolo grupacija, sa bilansnom aktivom u Banci Inteza i Panonskoj banci (cije je spajanje u toku) koja premašuje 151,7 milijardi dinara. Rajfajzen banka je sa 140 milijardi dinara bilansne aktive ostala na drugom mestu a odmah za njom slede Hipo banka sa aktivom od 120 i Komercijalna banka sa 110 milijardi dinara. Inteza Sanpaolo grupacija preuzela je, kako pokazuje tromesecni izveštaj o poslovanju banaka, i lidersku poziciju u plasmanima, prikupljenim depozitima ali i po ukupnom kapitalu. Privredi i stanovništvu je odobren 841 milion evra kredita, od njih prikupljeno 1,36 milijardi evra. Posle dokapitalizacije za dodatnih 100 miliona evra, ukupan kapital ove grupacije u Srbiji dostigao je 288 miliona evra, a tržišno ucešce se krece, zavisno od stavke, izmedu 11,6 i 13 odsto.

Prakticno, i nakon sumiranja rezultata poslovanja bankarskog sektora na pocetku ove godine nije došlo do nekih znacajnijih promena. I dalje, naime, samo cetiri banke imaju aktivu vecu od 100 milijardi dinara i one drže 40 odsto tržišta. Isto toliko banaka ima aktivu izmedu 50 i 100 milijardi dinara i njihovo ucešce je 19,7 odsto. Aktivu do 50 milijardi dinara ima 17 banaka a njihovo ucešce na tržištu je 34,4 odsto, dok preostalih 13 banaka sa ucešcem do deset milijardi dinara, drži 5,8 odsto tržišta. U rukama prvih deset banka je 67,5 odsto ukupne bankarske sume a od toga je 78,4 odsto u vecinskom stranom vlasništvu, 15 odsto je u državnom a tek 6,6 odsto u privatnom vlasništvu. Ukupna bilansna suma bankarskog sektora u Srbiji bila je na kraju prvog kvartala za osam odsto veca nego na kraju prethodne godine i dostigla je 1.263,5 milijardi dinara.

I u aktivi i u pasivi banaka najznacajniju stavku cine krediti, ali je veoma znacajno to što je kapital banaka sada vec premašio 234 milijarde dinara i da je posle povecanja u prethodnoj godini od skoro 72 odsto, nastavio da raste i na pocetku ove i to za 8,1 odsto.To je omogucilo i rast kreditne aktivnosti banaka koja je u prvom kvartalu povecana za oko devet odsto i to najviše u delu prema stanovništvu kome je odobreno 13,5 odsto više kredita. Ucešce privrede u kreditima je nastavilo da se smanjuje (iznosi 59 odsto), mada su samo u prvom kvartalu firmama odobrene 28,2 milijarde dinara (što je evidentirano kao najveci nominalni rast plasmana).

Ukupna kreditna zaduženost banaka iznosila je krajem marta 189,7 milijardi dinara i u 97,2 odsto rec je o zaduženjima preko jedne godine. Nove 3,4 milijarde dinara duga iz prvog kvartala nije, medutim, doprinelo povecanju ucešca stranih kredita u bilansnoj sumi bankarskog sektora. Štaviše, ono je smanjeno sa 15,9 na 15 odsto.

U strukturi depozita i dalje dominira stanovništvo sa 46 odsto u odnosu na privredu koja ima 30 odsto svih bankarskih depozita. Devizni depoziti pri tom cine skoro 67 a dinarski nešto iznad 33 odsto. Nažalost, depoziti po videnju i kratkorocni depoziti cine cak 90,5 odsto svih depozita, što automatski odreduje i cenu dugorocnih kredita kod nas. Naime, njihov izvor je uglavnom zaduživanje u inostranstvu. To postaje sve skuplje, jer Evropska centralna banka podiže kamate. Stanovništvao je u prvom kivartalu ove godine bilo kao i do sada najštedljivije, pa je položilo u banke oko 35 milijardi dodatnih sredstava, i to uglavnom u devizama. Ukupan prirast depozita tokom prva tri meseca bio je nešto iznad 50 milijardi dinara, a prvih deset banaka ucestvovalo je u prikupljanju tih sredstava sa oko 67 odsto.

Iako je od oko 2.700 milijardi dinara bilansne i vanbilansne aktive banaka gotovo 40 odsto spadalo u kategoriju takozvanih rizicnih plasmana, njihovo ucešce u ukupnoj masi je smanjeno za oko tri odsto. Banke nisu imale vecih problema sa likvidnošcu, smanjenja je izloženost deviznom riziku, a prosecna vrednost adekvatnosti kapitala banaka bila je duplo veca od propisanog minimuma, što sve govori da je rec o sistemu koji veoma uspešno posluje.

Rezultat se vidi i u dobrom finansijskom uspehu. Naime, bankarski sektor je u prvom kvartalu zabeležio dobitak od 8,2 milijarde dinara, što je polovina prošlogodišnjeg dobitka. Pri tom je cak 30 banaka bilo u plusu a samo osam je imalo gubitak. //danas.co.yu