Srpska privreda za poslednjih deset godina akumulirala je gubitak od hiljadu milijardi dinara, a cak dve trecine ostvareno je u sektorima industrije i rudarstva, saobracaj i veze i trgovini. Koliko je ovaj podatak alarmantan ukazuje broj zaposlenih u preduzecima sa najvecim gubicima - oko 500.000 radnika. Kao neminovna posledica poremecene finansijske strukture jeste stvaranje zacaranog kruga dugovanja i potraživanja, ali i narušavanje sigurnosti poslovanja.

Skoro da ne postoji preduzece koje državi ili drugim firmama ili bankama ne duguje, a da istovremeno i ne potražuje novac. Ekonomista prof. dr Jovan Rankovic upozorava da je privreda u Srbiji pred kolapsom, a samo u prošloj godini ostvarila je neto gubitak od 45 milijardi dinara. Decenijski zbir je mnogostruko veci, oko hiljadu milijardi dinara.

Najveci gubitaši su u elektroprivredi (23 preduzeca), proizvodaci nafte i gasa (dva) i, što je posebno zabrinjavajuce, u hemijskoj proizvodnji (175 firmi), gde je gubitak mnogostruko veci od kapitala.
- Razlika izmedu kratkorocnih potraživanja i obaveza 75.477 preduzeca u Srbiji koja su podnela svoje završne racune za prošlu godinu je oko 700 milijardi dinara. Toliko treba da bi srpska privreda bila likvidna, odnosno sposobna za placanje. Finansijska ravnoteža je odavno poremecena, a samim tim i sigurnost. Poverioci ne mogu da naplate svoja potraživanja, a time što to ne mogu da ucine, oni ne placaju ni drugima - ukazuje prof. dr Jovan Rankovic.
Opterecenost obavezama kod mnogih firmi datira iz bliže i dalje prošlosti. Tako najveci dugovi Industrije odece „Prvi maj“ iz Pirota, kako kaže Slaviša Sviralov, finansijski direktor, prema državi i bankama nastali su od 1996. do 2003. godine.
- Poverioci cekaju da se završi restrukturiranje i privatizacija „Prvog maja“, jer je predvideno da se dug tog preduzeca vrati iz privatizacionih prihoda srazmerno njihovim potraživanjima - istice Svilarov.
Zacarani koncentricni krug dugovanja i potraživanja zapravo pokrece obaveze državnih firmi velikih sistema, ali istovremeno i njihova potraživanja.

- Razmišlja se u stilu „država duguje meni, što bismo onda mi placali svoje obaveze“. „Impol Seval“ nema problema sa naplatom potraživanja, a glavni razlog je taj što dobro merkamo svakog kupca. Da bismo obezbedili naplatu, svoje proizvode prodajemo avansno. I kupci imaju interes da plate ranije robu, jer im odobravamo kasa-skonto koji je veci od mesecne kamatne stope, tako da oni mogu i da zarade - ukazuje Ninko Tešic, generalni direktor „Impol Sevala“, privatizovane kompanije koja više od 95 odsto proizvodnje plasira van granica Srbije. BLIC.