Većina građana Srbije će uskoro postati akcionari naših šest javnih preduzeća. Veliki broj građana su postali akcionari iz prethodne privatizacije putem besplatne podele akcija kompanija u kojima su ostvarili radni staž. U svakom slučaju, neki se već nalaze na berzi u pokušaju da na najbolji način realizuju svoj ekonomski interes, a to isto čeka i veliku većinu građana.

Uprkos tome, o akcijama se vrlo malo zna - šta one predstavljaju, kao i koja prava daju akcionarima.

Korene savremenog akcionarstva nalazimo u Engleskoj sredinom XVI i početkom XVII veka. Postoje zapisi po kojima je prva firma koja je koristila sistem javne emisije akcija radi prikupljanja kapitala bila kompanija londonskog trgovca Sebastijana Kaboa (Sebastian Cabot) "Muscovy Company" davne 1553. godine.

Kabo je pokušao da pronađe severni morski put za Kinu, za koji se pretpostavljalo da može da bude kraći od jedinog do tada (pa i danas) poznatog južnog puta, oko Afrike i Rta dobre nade. Odlučio je da 6.000 funti, potrebnih za ekspediciju, sakupi emisijom 240 akcija, po pojedinačnoj vrednosti akcije od 25 funti. Taj i niz sličnih poduhvata ukazali su na neslućene mogućnosti korišćenja akcija kao sredstva za prikupljanje potrebnih sredstava.

Kada se govori o suštini akcionarstva treba imati na umu dva bitna elementa:

- Akcije predstavljaju hartiju od vrednosti koja odražava vlasničku poziciju u organizacijama koje nazivamo akcionarska društva (A.D.).

- Akcije kao finansijski instrument predstavljaju jedan od načina prikupljanja kapitala za finansiranje poslovanja A.D. U tom smislu one su alternativa finansiranju putem emisije instrumenata duga.

Akcija je finansijski instrument koji vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća - dividendu, pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. Vlasnici akcija smatraju se vlasnicima preduzeća.

PRAVA VLASNIKA AKCIJA (INVESTITORA)

Osnovne prednosti koje akcije pružaju vlasniku (investitoru) su veća stopa prinosa u odnosu na na druge hartije od vrednosti (shodno većem riziku investiranja u njih s obzirom na to da emitent - akcionarsko društvo kao izdavalac akcija - ne mora ostvariti dividende ili, u slučaju da se to desi, dividenda ne mora biti i isplaćena) i, možda još bitnija, da je finansijska odgovornost vlasnika akcija za poslovanje, imovinu i dugove akcionarskog društva ograničena samo do iznosa vrednosti njegovih akcija. Pri tome osnovna prava vlasnika (imaoca) akcija su:

1. pravo na potvrdu o vlasništvu (pravo na upis u registar vlasnika - centralni registar hartija od vrednosti - CRHOV)

2. pravo glasa - predstavlja jedno od osnovnih prava koje investitor dobija, najčešće kupovinom obične akcije. Ono se sastoji u mogućnosti akcionara da na Skupštini akcionara glasa za izbor direktora koji ulaze u sastav Upravnog odbora (postavja menadžment koji upravlja korporacijom na način da se kreira blagostanje za vlasnike - akcionare).

3. pravo na deo dobiti - što nije ništa drugo do pravo na dividendu. Isplata dividendi se vrši na osnovu odluke Skupštine akcionara, a na predlog Upravnog odbora preduzeća. Prilikom donošenja tih odluka, menadžeri vode računa o većem broju faktora, kao što su: finansijska situacija, ciljevi preduzeća, razvojne mogućnosti, stanje na finansijskim tržištima, itd.

4. pravo na aktivu u slučaju likvidacije - reč je o pravu kojim akcionari dobijaju mogućnost da učestvuju u delu likvidacione mase u slučaju bankrotstva ili likvidacije kompanije.

5. pravo na transfer akcija - podrazumeva pravo na slobodnu prodaju akcija. Akcionari otvorenih ili javnih A.D. mogu akcije transferisati na druge investitore bez ikakvih ograničenja. Ovo pravo čini akcije vrlo likvidnim oblikom finansijskih instrumenata. To znači da se one mogu uvek vrlo lako pretvoriti u gotov novac realizacijom prodajnog naloga na berzi.

Izvor: [www.mtsmondo.com]