Najveći problemi finansijskog tržišta su pored političke krize, veliko mešanje države, favorizovanje pojedinih interesnih grupa i održavanje monopola, kažu u Centru za slobodno tržište

Budućnost finansijskog tržišta definitivno zavisi od izbora i u skladu sa time postoje dva moguća ishoda. Ukoliko pobedi antievropska struja, stranci neće želeti da ulažu u Srbiju, što će se odraziti na dalji pad berze, istakao je ekonomista Miroslav Prokopijević, autor studije „Finansijska tržišta u Srbiji" i direktor Centra za slobodno tržište.

Uticaj države

- Mi smo sačinili ovaj predlog studije, a na Vladi je da ga uzme u razmatranje. Najvažniji problem na koji sam ukazao tiče se velikog uticaja države, što se najviše manifestuje u statistički nerazumnoj politici Narodne banke, u Zakonu o hartijama od vrednosti i Zakonu o preuzimanju. Drugi veliki problem tiče se favorizovanja određenih grupa i održavanja monopola i to se odnosi na brokerske kuće i marketinške agencije, a kad govorim o monopolu, mislim na Beogradsku berzu na kojoj firme čak ne mogu biti listirane, ako trguju na drugim berzama. Treći problem se tiče ogromne regulacije, što se najviše vidi kod Zakona o preuzimanju - izjavio je Prokopijević.

On je istakao da su dešavanja na berzi direktna posledica politike kao i da je berza daleko osetljivija na političke uslove od ostalih finansijskih institucija.

- Zvaničnici pokušavaju da nas ubede da se kriza na svetskim berzama odražava na našu berzu. U stvari, vlada velika neizvesnost šta će se dešavati, jer je berza osetljivija na raspisivanje izbora od banaka i drugih finansijskih institucija - ocenjuje on.

Kao pozitivnu promenu, Prokopijević je spomenuo Nacrt zakona o smanjenju poreza na kapitalnu dobit prema kome ovaj porez treba da se smanji sa 20 na 10 odsto, kao i to da za one koji zadrže akcije duže od tri godine, ovog poreza neće ni biti.

- Ovo podstiče štednju i razvoj tržišta - kaže Prokopijević.

Ana Jovović, saradnica Centra za slobodno tržište, smatra da su od ukupnog broja akcionara tek 14 odsto fizička lica, zato što su prava malih akcionara ograničena.

Privatne penzije

Na skupu je bilo reči i o reformi penzijskog osiguranja, koje je u krizi, smatra Ivan Janković, saradnik Centra za slobodno tržište. On je predložio kao rešenje ili da se 22 odsto bruto zarade usmeri na privatne štedne račune korisnika ili potpunu privatizaciju penzijskog sistema, gde bi građani birali da li će da uplaćuju državnom ili privatnom penzijskom fondu.

- Mali akcionari osećaju šta se dešava sa tržištem i kakva su njihova prava. Zakon o malim akcionarima ima propuste, ali pre toga je mnogo važnije raditi na njegovoj primeni, kako oni ne bi imali samo onoliko prava koliko nekome u firmi odgovara. Razlog za tako mali broj akcionara leži u nedostatku znanja, novca i poverenja - rekla je ona.

Poslovni rezultati

Jovovićeva je pozvala firme da požure sa objavljivanjem svojih poslovnih rezultata, ako žele da zaustave prisutno padanje cena akcija.

Kritike na račun rada Narodne banke Srbije uputio je ekonomista Aleksandar Stevanović, objasnivši da ona svojim merama šteti finansijskom tržištu i da ne može da radi sama posao za 5-6 institucija.

- Posledice takve politike Narodne banke su značajno povećanje troškova kapitala, visoka inflacija, apresijacija dinara. Gomilanje deviznih rezervi je nus-proizvod zadržavanja kapitala u zemlji. Zato treba menjati Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakon o osiguranju - poručio je Stevanović.

Vladimir Pavlović, portfolio menadžer „Fima investa", pozvao je male akcionare da ulažu u akcije, iznoseći ohrabrujuće podatke nekih istraživanja, prema kojima su svi oporavci berze brzi, a krize dugotrajne i mukotrpne. Takođe, savetovao je da svako uloži 30 do 40 odsto od svoje imovine i da ulaže po malo, ne sve odjednom. On je zajedno sa Jovovićevom zaključio da će finansijsko tržište čekati političke rezultate, da bi krenulo u jednom od dva dijametralno suprotna puta.