Iako je pre nepunih mesec dana usvojen prepravljeni budžet kojim je manjak u državnoj kasi povećan na tri odsto BDP, sve su prilike da će i izmenjeni budžet na leto ići na doradu. I dalje škripi na prihodnoj strani, što ne čudi budući da je većina poreskih izmena koje su pratile rebalans dovedena u pitanje.

Tako je posle mesec dana od najnovije računice državne kase ministarka finansija Diana Dragutinović najavila da će od MMF zatražiti proširenje manjka u budžetu na četiri odsto. Stručnjaci ponavljaju da će deficit biti veći, s obzirom na to da će pad bruto domaćeg proizvoda biti ne dva odsto, već, u najboljem slučaju - šest. Ako bi se punjenje budžeta nastavilo istim tempom kao u prva četiri meseca, do kraja godine biće 60 milijardi dinara manjka, što je dva odsto BDP-a. Međutim, MMF neće dozvoliti velika pomeranja jer se deficit mora pokriti daljim zaduživanjem, a valja i MMF-u vratiti pozajmljeni novac.

- Optimistična je procena da će nama do kraja godine faliti samo 60 milijardi dinara, jer je posle novog pada industrijske proizvodnje jasno da tonemo nezavisno od sveta. Ako MMF odobri povećanje deficita jedan odsto, ostaje da se za drugih 30 milijardi smanje plate i poveća PDV onako kako je prvobitno planirano sa ovom institucijom - kaže Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org.

Prema analizama ekonomista koje su rađene na osnovu punjenja budžeta u prva četiri meseca, navodi se da će Vladi nedostajati oko 60 milijardi dinara na prihodnoj strani, pri čemu se očekuje da će naplata PDV pasti za 33,7 milijardi dinara. Povećanje akciza, koje su, između ostalog, bile jedini dodatni prihod koji je bez pogovora ne samo usvojen već i primenjen odmah posle rebalansa, do kraja godine doneće oko 11,4 milijarde dinara prihoda.

Stručnjaci upozoravaju da bi kada MMF stigne u kontrolu u avgustu, ova institucija mogla odobriti čak i deficit od pet odsto, koliko je potrebno, ali će dvorište domaće ekonomije i dalje biti u korovu.

- MMF neće dozvoliti nestabilnosti i verovatno će biti popustljiviji jer ekonomske nestabilnosti jesu i političke, a to njima ne treba. Međutim, mi se konstantno zadužujemo i stalno nam fali para. Što je još lošije, tako će biti i kada kriza prođe. Nema ozbiljnih reformi kojima bismo garantovali da ćemo novac moći da vratimo - kaže Ana Jolović iz Centra za slobodno tržište.

Ona dodaje da ova vlada zna šta treba i kako treba da se reformiše, ali to ne čini jer su rezovi koje treba napraviti siguran gubitak na narednim izborima.

- To dokazuje i popuštanje Vlade pred pritiscima svih onih koji su obuhvaćeni rebalansom, a trebalo bi nešto da ih košta - ističe Jolovićeva.

Odmah posle odobravanja aranžmana sa MMF-om, Srbija je dobila dodatni kredit od Svetske banke od 300 miliona dolara, kao i zajam od EIB od 250 miliona evra za mala i srednja preduzeća. Iz Evrope je obećana i budžetska podrška od 100 miliona evra bespovratne pomoći, a plan je Vlade da se dok ne stignu međunarodni krediti zaduži po komercijalnim uslovima, a da onda ove zajmove refinansira. Dosadašnji deficiti finansirani su iz privatizacionih prihoda, kao i iz kredita međunarodnih institucija.

Proizvodnja pada, a troškovi života rastu

Republički zavod za statistiku objavio je juče podatke o industrijskoj proizvodnji, spoljnotrgovinskoj razmeni i inflaciji u aprilu.

- cene na malo u aprilu su bile više 1,5 odsto u odnosu na mart, a troškovi života 1,6 odsto. U maju su cene na malo u odnosu na isti mesec lani povećane 10,4 odsto

- industrijska proizvodnja u aprilu bila je manja 21,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. U prva četiri meseca pad je u odnosu na lani 17,8 odsto

- izvoz je u prva četiri meseca bio 5.362 miliona evra, a izvoz je opao 24,3 odsto u evrima. Uvezeno je robe u iznosu od 3.628,9 miliona evra, što je 27 odsto manje nego u istom periodu lani.

Izvor: [ blic.rs ]