Američki dolar, koji je protekle sedmice neprestano gubio na vrednosti prema evru i drugim vodećim valutama, nastaviće da slabi i spušta se na nove minimume zbog toga što međunarodni investitori računaju na dalje smanjenje kamata u SAD usled nepovoljne situacije u delu ekonomije, prognoziraju finansijski stručnjaci.

Protekle sedmice je kurs dolara pao 2,4 odsto, u jedan mah na 1,5238 za evro, što mu je nova najniža vrednost otkako je zajednička evropska valuta uvedena u berzanski promet u januaru 1999.

Okidač za pad vrednosti američke valute bila je izjava predsednika američkih Federalnih rezervi (Fed) Bena Bernankija da će Fed "blagovremeno delovati" da podstakne ekonomski rast i da slabija nacionalna valuta igra "pozitivnu" ulogu u popravljanju spoljnotrgovinskog deficita SAD.

Početkom protekle sedmice evro je prvi put u svojoj istoriji preskočio psihološku granicu od 1,5 dolara po izjavi zvaničnika Fed da potresi na tržištu kuća i hipotekarnih kredita predstavljaju "veću opasnost" po američku ekonomiju od inflacije. To je investitorima bio siguran znak da će Fed dalje smanjivati kamatne stope, što će se nepovoljno odraziti na investicionu privlačnost američke valute.

Indeks vrednosti dolara prema šest vodećih svetskih valuta, koji je počeo da se izračunava 1973. godine, pao je na rekordno nizak nivo.

"Američka politika ukazuje na slabiji dolar," izjavio je direktor kalifornijskog investicionog fonda "Merk hard karensi fand" Aksel Merk i dodao da "ljudi nemaju poverenja u dolar", prenela je agencija Blumberg.

"Nije bilo zvanične pritužbe kada je evro probio 1,5 dolara i to će navesti ljude da pomisle da je time dato zeleno svetlo," izjavio je glavni valutni ekonomista "Morgan Stenlija" u Londonu Stiven Džen.

U odnosu na japansku valutu, dolar je protekle sedmice oslabio 3,2 procenta, na 103,74 jena, što mu je najniža vrednost u minule tri godine, dok je prema australijskom imenjaku najslabiji od 1984, a prema novozelandskom od 1985. godine.

U uslovima izrazite slabosti dolara, evro je sada 30 odsto skuplji nego prilikom uvođenja u berzanski i bezgotovinski promet 1999, po kursu od oko 1,17 dolara. U odnosu na rekordno visok kurs prema evru, od 82,30 američkih centi za evro, koji je zabeležen 2000. godine, dolar je sada niži čak 84 odsto, pokazuju finansijske računice.

Prema podacima kojima raspolaže berza u Čikagu, šanse da Fed na sastanku 18. marta smanji ključnu kamatnu stopu za još 0,75 odsto, na svega 2,25 procenata, sada se mere procentom od 72 odsto, prema svega dva odsto nedelju dana ranije.

Nasuprot tome, Evropska centralna banka (ECB) će na sastanku 6. marta zadržati ključnu kamatu na dosadašnjih četiri odsto, procena je pedesetak ekonomista koje je anketirala agencija Blumberg. Predsednik ECB Žan-Klod Triše je protekle sedmice izjavio da je "stabilnost cena neophodan uslov" za ekonomsku ekspanziju u zoni evra.

Izvor: [www.tanjug.co.yu]