Ukoliko bi NBS prestala sa intervencijama na deviznom tržištu,vrednost dinara bi ubrzo pala na 115 za jedan evro, smatraju stručnjaci.

NBS je od početka godine na odbranu kursa dinara potrošila više od dve milijarde evra, a ukoliko bi prestala sa intervencijama, valuta EU bi ubrzo stigla do nivoa od 115 dinara za evro, kažu ekonomisti! Inflacija bi u tom slučaju stigla na deset odsto.

Ekonomisti tvrde da NBS samo radi svog kredibiliteta na sve načine pokušava da održi ciljanu inflaciju, na šta je od početka godine već potrošila više od dve milijarde evra braneći kurs dinara.

Domaća valuta će u ponedeljak minimalno ojačati prema evru, i to za tri pare u odnosu na petak, pa će zvanični srednji kurs biti 106,33 dinara za evro. Nakon jedne od najvećih intervencija u četvrtak, 91,7 miliona evra, NBS juče nije intervenisala na deviznom tržištu.

Nije neophodno

Ekonomista Zoran Popov smatra da država troši mnogo novca na odbranu kursa, što možda i nije neophodno.

- Ako bi evro usled manjih intervencija NBS skočio na 110 do 115 dinara, koliko bi bilo realno do kraja godine, sigurno je da bi inflacija do početka 2011. prešla deset odsto. Ipak, naša država kao jedan od primarnih ciljeva ekonomske politike drži održavanje inflacije na šest plus-minus dva odsto. Meni nije jasno zašto je to toliko bitno, zašto ne može da bude devet odsto. Kao i zašto budžetski deficit mora biti tri, četiri odsto, ako je u Britaniji 11 do 12 odsto sasvim normalno - ističe Popov.

Frka oko prvog

Zanimljivo je da kurs dinara naglo slabi uglavnom krajem meseca, što neki tumače i „štelovanjem" banaka zbog određivanja visine rata kredita, koje se oko prvog određuju u odnosu na vrednost evra. Ekonomista Miladin Kovačević, međutim, objašnjava da je razlog ovome izmirivanje obaveza velikih kompanija, koje pada baš u tom periodu.

- Obično je krajem meseca veći pritisak zbog izmirivanja nekih obaveza, bilo po osnovu uvoza, bilo po osnovu duga. Moguće je da zato baš tada na tržištu dolazi do malo jačeg pritiska. Ali, to su fluktuacije, a problem sa kursom je permanentni platno-bilansni pritisak, što je posledica krize od kraja 2008. godine, kada su kreditni prilivi drastično smanjeni, a servis duga se pojačava - navodi Kovačević.

Iako u NBS nisu mogli da prognoziraju koliko će se još novca ove godine potrošiti na intervencije na deviznom tržištu, istakli su da je suma kojom raspolažu sasvim dovoljna.

- S obzirom na to da je kretanje kursa dinara tržišna, a ne planska kategorija, ne postoji nikakav unapred određen plan ni obim intervencija na deviznom tržištu. Da li će i u kom obimu NBS intervenisati na deviznom tržištu, zavisiće isključivo od tržišnih kretanja i veličine poremećaja. Svakodnevno pratimo i analiziramo dešavanja na deviznom tržištu, ali ne praktikujemo da dajemo javne procene - navode u NBS.

Lični problem guvernera

Uprkos intenzivnijim intervencijama na deviznom tržištu ove godine, devizne rezerve NBS su i dalje na više nego adekvatnom nivou od oko deset milijardi evra, za eventualne buduće intervencije koje će i dalje imati iste ciljeve, i to ublažavanje preteranih oscilacija kursa dinara i obezbeđenje finansijske stabilnosti, ističu u NBS.

Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da NBS ima dve opcije kada je u pitanju održavanje ciljane inflacije.

- Prva opcija je da NBS po svaku cenu nastavi da istrajava na ciljanoj inflaciji i brani kurs žestoko jer će biti pritisaka do kraja godine, a druga je da delimično revidira svoju ciljanu inflaciju. Ako se desi to drugo, neće se potrošiti još mnogo para, ali ukoliko se odluče da brane kurs, potrošiće sigurno još nekoliko stotina miliona evra - navodi Nikolić.

Kod planirane inflacije postoje dva problema, kaže Nikolić.

- Prva je da država i NBS ne izgube svoj kredibilitet, a drugi je lični problem guvernera i viceguvernera zato što oni ne žele da budu ljudi koji nisu uspeli da urade nešto što su sami sebi zacrtali - ističe Nikolić.

Izvor: [ pressonline.rs ]