BIVŠA britanska premijerka Margaret Tačer, napisala je u memoarima pre gotovo dve decenije da je projekat zajedničke evropske valute - poguban.

- Verujem da je evropska valuta osuđena na propast, ekonomski, politički i socijalno, iako još nisu jasni vreme, povod i posledice.

Ovih dana naziru su, međutim, i vreme i povod i posledice. Grčka ekonomija, koja je na rubu ambisa, preti da se poput domina sruši i na ostale labave ekonomije - Portugal, Irsku i Španiju - koje, zajedno sa Grcima, posprdno već nazivaju “PIGS države”. Ono o čemu se na poslednjem samitu u Davosu samo bojažljivo šuškalo sada je sve izvesnije. Evropska valuta je na najvećem iskušenju od kako postoji i samo je niz pažljivih, solidarnih i preciznih poteza Brisela može spasti.

Mnogi, međutim, smatraju da je dockan.

- Evrozoni preti raspad - kategoričan je profesor Njujorškog univerziteta Nurijel Rubini, ekonomista koji je predvideo globalnu privrednu recesiju.

On se u nedavnom komentaru u “Volstrit žurnalu”, osvrnuo i na budućnost EU, rekavši da najveća opasnost Briselu preti od uzdrmanih ekonomija Grčke i Španije.

- U perspektivi, ne ove ili naredne godine, ali u budućnosti, možemo očekivati raspad valutnog saveza u EU, i to je rastući rizik. Evrozona će zasad funkcionisati, s jakim centrom i nešto slabijom periferijom. U jednom trenutku neke od zemalja mogu izaći iz evrozone, odnosno napustiti evro. Španiju i Grčku muče visoki budžetski deficiti i pad konkurentnosti. Te zemlje su u zoni evra, i zato ne mogu da pribegnu devalvaciji, što bi, uz izvoz, pomoglo izlasku iz recesije - obrazložio je Rubini.

Na poslednjem ekonomskom forumu u Davosu, guverner evropske centralne banke Žan Klod Triše pokušao je da “spusti loptu”, rekavši da je apsurdno misliti da se evroblok može raspasti. Najnoviji sled događaja u Grčkoj, unosi, međutim paniku u evropske redove.

Grčka je kanarinac u rudniku uglja - upozorenje koje nam govori da je Evropska monetarna unija na ivici raspada - upozoravaju sa svetskih berzi.

Poznati berzanski spekulant Džordž Soroš strahuje da je najgore neizbežno i evrozoni daje samo 50 odsto šansi da preživi u sadašnjem obliku. Hroničari Evropske unije sada prelistavaju arhive i traže glasove koji su upozoravali na moguće pogubne posledice zajedničke valute.

Helmut Kol, jedan od glavnih kreatora evra, rekao je 1991. da “ideja o održivosti ekonomske i monetarne unije a bez političke unije, vremenom postaje obmana”. Kao i uvek, kada krene naopako, počinju da pljušte međusobne optužbe. Političari zameraju bankarima da njihova autonomija ruši koncept koji je zidan vekovima. Sarkozi je oživeo stari francuski predlog o svojevrsnoj ekonomskoj vladi u Evropi koji bi bila protivteža Evropskoj centralnoj banci.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble pažnju usmerava na članice u nevolji, pa je dao predlog da svojevrsni evropski monetarni fond obezbedi pomoć zemljama koje imaju probleme kao Grčka, otprilike po modelu MMF-a. Mana je što bi to zahtevalo promenu evropskih sporazuma, za šta je potrebna jednoglasna odluka 27 zemalja, sa pozitivnim ishodima referenduma u nekim od njih, uključujući Veliku Britaniju ukoliko konzervativci Dejvida Kamerona uspeju da sastave vladajuću većinu.

Ser Hauard Dejvis, direktor “Londons skul of ekonomi”, objašnjava da nema vremena za duge analize i nadmudrivanja i da se samo brzom reakcijom MMF može sprečiti najcrnji scenario.

- Gotovo je sigurno da se ama baš ništa ne može učiniti povodom rasporeda koji bi ponudio neku utehu ostalim zemljama iz grupe PIGS (što na engleskom, inače, znači “svinje”). Svi bi oni već bili pretvoreni u slaninu i kobasice pre nego što bi do dogovora došlo. Dakle, na kraći rok, mora se tražiti pomoć MMF-a, ukoliko bude potrebna takva podrška, a Sarkozi će morati da proguta ponos. Da li je, međutim, evropski monetarni fond zaista ono što je potrebno na duži rok? Mislim da ne - zaključuje ser Haurad Dejvis.

DOSTA BEZ POKRIĆA

- EVROPSKOJ uniji nije potreban francuski plan za usklađivanje poreske politike, niti drugi MMF, ali mora imati fiskalnu disciplinu, kako bi sprečila ostale zemlje da se zadužuju bez pokrića, što su, čini se, radili Grci - kaže Hauard Dejvis. - Očigledno su mislili da će ostatak Evrope prevideti stalno visoke deficite i da će kao članice evrozone, njihov dug tretirati kao da su nemačke obveznice, iako su ih izdali prijateljski ljudi u pogodnom vremenu, uz čašicu uza.

Izvor: [ novosti.rs ]
Vladimir Matevski