Kako se povećava imovina koju upravljaju otvoreni investicioni fondovi s javnom ponudom to je interes za taj oblik delovanja na tržištu kapitala sve veći, širi se i paleta fondova koje društva za upravljanje nude kao mogućnost svojim ulagačima.

Pored klasičnih fondova (deoničarski, mešoviti, obveznički i novčani), koji su prvenstveno usmereni na ulaganja na domaće tržište, sve će se više pojavljivati fondovi koji su usmereni na svetska tržišta, prvenstveno na tržišta u razvoju. Razlog tome su (pre)velika očekivanja vezana za prinose na koje su hrvatski ulagači “navikli“. Isto tako možemo očekivati sve veći broj fondova koji su specijalizovani za pojedine industrijske grane, na primer fondovi koji ulažu u denice energetskog sektora, farmacije ili nekih drugih grana privrede, koji se nazivaju posebni ili sektorski – branšni – specijalizovani fondovi.

Sve će se više pojavljivati fondovi koji su usmereni na svetska tržišta, prvenstveno na tržišta u razvoju.

Tako široka ponuda koja će biti dostupna ulagačima omogućit će da svoja sredstva plasiraju na razna tržišta i u različite privredne grane te da na taj način postignu veću sigurnost svojih uloga, radi diversifikacije, ali prihvate i rizik koji donosi određena privredna grana. Isto tako, bit će im omogućeno ostvarivati prinose na tržištima koja bi im inače bila nedostupna.

Na primer, najjednostavniji način da mali ulagač plasira svoja sredstva na tržišta Azije, Latinske Amerike, Indije i sličnih tržišta jest putem investicionih fondova. Tako možemo očekivati i sve veći broj otvorenih investicionih fondova s privatnom ponudom. Taj tip fondova namenjen je „kvalifikovanim ulagačima“ što zapravo znači da je minimalni ulog u fond 750,000 kuna, te da ulagač mora posedovati dodatnu imovinu minimalno u tom iznosu. Takvi su uslovi postavljeni radi toga što fondovi s privatnom ponudom imaju mnogo fleksibilnija ograničenja ulaganja te su tako izloženi i većim rizicima.

Za primer kako će izgledati dalji razvoj dovoljno je pogledati slovenacko tržište gde posluje oko 240 investicionih fondova gde pojedino društvo za upravljanje upravlja i sa po nekoliko desetina fondova. Upravljaju s vrlo specijalizovanim fondovima koji su specijalizovani po geografskoj strukturi ulaganja, neki čak i po veličini (tržišnoj kapitalizaciji - small, mid, large caps) kompanija u koje pojedini fond ulaže. Tako se može postići veća prilagođenost ulaganja individualnim interesima svakog pojedinog ulagača.

Izvor: [www.jutarnji.hr]