Tržište investicionih fondova u Srbiji i dalje boluje od dečje bolesti neiskusnih investitora, koji na svaku naznaku krize reaguju izvlačenjem novca. Zbog toga je, kao i zbog opšteg pada Beogradske berze, kapital sedam fondova od početka godine do danas smanjen za 939 miliona dinara. Fondovi su najviše osiromašili u februaru i aprilu kada je, prema mišljenju stručnjaka, politička neizvesnost stavila tačku na strpljenje hrvatskih investitora koji su povukli dobar deo svog kapitala iz Srbije i time zacrveneli indekse berze. Strpljenje su potom izgubili i domaći investitori, jer se vrednost investicionih jedinica fondova konstantno smanjivala, pogotovo u predizbornim periodima predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Strani investitori izgubili su strpljenje, s obzirom na to da je stepen političke neizvesnosti, a samim tim i ekonomske, u proteklom periodu bio veliki, i u februaru i aprilu samo su hrvatski investitori, koji su na domaćem tržištu kapitala učestvovali sa 50 odsto, povukli značajan deo svojih sredstava, što se vidi po vrednosti imovine fondova. Komšije su dobar deo svog novca izvlačili iz Srbije i zato što su imali krizu na hrvatskom tržištu. Tek kada se stranci, koji su glavni faktor razvoja tržišta kapitala, budu vratili na domaće tržište, oporavićemo se potpuno.

U fondovima ne mogu da procene da li su više novca povlačili veliki ili mali ulagači. Izvesno je da su i jedni i dugi uzimali svoje pare „i to u redovima". Direktna veza između vrednosti investicione jedinice i straha investitora da će im pare propasti i umesto očekivanog dobitka opteretiti kućni budžet novim minusom, još je očiglednija ako se pogledaju berzanski indeksi koji od početka godine alarmantno padaju. Tako je sudbina investicionih fondova praktično sa jedne strane vezana za plitko tržište kapitala koje reaguje na svaki politički potres, a sa druge za neiskustvo domaćih investitora koji pri svakom ovom potresu uzimaju svoj novac.

U raspodeli nesigurnih ili neiskusnih ulagača najlošije je prošao fond „Rajfajzen akcije" iz koga je odletelo čak 472 miliona dinara od početka godine, dok je „Delta plus" druga po vrednosti imovine koja joj nedostaje, i to 211 miliona dinara. U ovom fondu poručuju da su novac povlačili mali ulagači, a u fondu su ostali skoro svi institucionalni investitori.

Većina klijenata, bili su nesigurni zbog političke nestabilnosti koja je vladala i još traje. Koliko je to uticalo na klijente vidi se po tome što su se odmah nakon izbora povećale uplate, a smanjile isplate. Ipak, ne treba zaboraviti i regionalno tržište, koje je takođe padalo. Izvesno je da će fondovska industrija kod nas zaživeti, jer ovaj proizvod živi na svim drugim tržištima. Da smo se za ovaj proizvod poput drugih zemalja opredelili ranije, sada ne bismo imali takvu situaciju, jer bi ulagači znali da ne treba da reaguju na svaki potres. U drugim zemljama se to ne dešava, ali svi imaju više iskustva od nas.

Ako je suditi prema celokupnom tržištu, čini se da januar mesec i nije bio tako loš, jer su fondovi osnovani kasnije uvećali svoju imovinu, a prvak je „Trijumf", čiji je kapital od februara do danas porastao za 16 miliona dinara.

[investicionifondovi.com]