Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva. Prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu, radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.

Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od društva za upravljanje tim fondom. Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.

Ulaganjem Vaših sredstava u investicioni fond omogućen vam je jednostavan pristup tržištu kapitala, a Vašim sredstvima upravljaju iskusni i ovlašćeni stručnjaci. Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio menadžer diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik ulaganja. Prednost ulaganja u investicioni fond je i što, u svakom trenutku, možete povući Vaša sredstva. Prinos koji možete ostvariti ulaganjem u investicioni fond je obično viši nego prinos koji biste ostvarili nekim konvencionalnim oblikom štednje.

Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Otvoreni fondovi ulažu u likvidne hartije od vrednosti kojima je moguće svakodnevno odrediti tržišnu vrednost, a investitori mogu svakodnevno ulagati sredstva ili ih povlačiti iz fonda.

Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda njima mogu trgovati na organizovanom tržištu po tržišnoj ceni tih akcija koja može biti niža ili viša od vrednosti imovine fonda. Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti akcije fonda na organizovano tržište u roku od 3 dana od dana prijema rešenja o izdavanju. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi mogu ulagati i u nekretnine kao i u privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu pa mogu biti rizičniji od otvorenih fondova.

Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i takvi fondovi nemaju ograničenja prilikom ulaganja. Namenjeni su iskusnim investitorima, pa minimalni ulog iznosi EUR 50,000.

U zavisnosti od investicionog cilja, postoje četiri vrste otvorenih investicionih fonda:

Fond očuvanja vrednosti ulaže u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. Kao što im i sam naziv kaže, ovi fondovi teže očuvanju vrednosti uloga, odnosno, zaštiti od inflacije. Ovo su fondovi sa najnižim rizikom. Ulaganjem u ove fondove nećete ostvariti visoke prinose, ali nećete morati ni da strepite za očuvanje vrednosti vašeg uloga. Prinosi ovakvih fondova su obično nešto veći od inflacije i kamata na depozite kod banaka.

Fond prihoda ulaže najmanje 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti. Iako vrednost uloga može porasti, osnovni cilj ovih fondova je da obezbede redovne prihode svojim članovima. Zbog toga, u ove fondove uglavnom ulažu konzervativni investitori, starije osobe kojima ovi fondovi mogu obezbediti dopunu prihoda od penzija i investitori koji žele da smanje rizik svog portfolia. Ovi fondovi ostvaruju prihod koji je veći od fondova očuvanja vrednosti uz veći nivo rizika. Rizičnost ovih fondova može se drastično razlikovati u zavisnosti od izdavaoca hartija od vrednosti u koje ulažu. Pored toga, ovi fondovi su izloženi riziku kretanja kamatnih stopa - kada kamatne stope rastu, vrednost fondova prihoda se smanjuje.

Balansirani fond ulaže 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa tim što u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65%. Cilj ovih fondova je da obezbede mešavinu sigurnosti, prihoda i rasta uloženih sredstava. Ovi fondovi su prikladni za investitore koji su zainteresovani za umeren rast vrednosti uloga uz umeren rizik.

Fond rasta ulaže najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasničke hartije od vrednosti; cilj ovakvih fondova je da obezbede visoke prinose na srednje ili duže ’staze’. Takvi fondovi ulažu najveći deo svoje imovine u akcije čime su i rizičniji od prethodnih fondova. Međutim, rizičnost ovih fondova se može značajno razlikovati u zavisnosti od karakteristika preduzeća u koje ulažu i investicione strategije. U ove fondove prvenstveno ulažu mlađe osobe i investitori koji su spremni da prihvate visok investicioni rizik.

U zavisnosti od investicione politike i vrste imovine u koju ulažu, zatvoreni fondovi se dele na:
• Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu
• Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u akcije preduzeća kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću u Republici
• Zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji više od 60% imovine ulažu u nepokretnosti.

Neto vrednost fonda predstavlja vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz portfolia fonda, umanjena za iznos obaveza. Računa se svakog radnog dana, po završetku trgovanja. S obzirom na to da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, tako se i neto vrednost fonda svakodnevno menja. Neto vrednost fonda je i dobar pokazatelj uspešnosti poslovanja investicionog fonda.

Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda.

Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. To znači da ako je neto vrednost fonda 100.000 dinara, a ukupan broj investicionih jedinica 100, vrednost jedne investicione jedinice će biti 1.000 dinara. Ukoliko se sledećeg dana neto vrednost fonda poveća za 10.000 dinara, vrednost investicione jedinice će biti 1.100 dinara (pod uslovom da se broj jedinica nije promenio).

Početna vrednost investicione jedinice svih otvorenih fondova iznosi 1.000 dinara

Kada investitor uloži određena sredstva u fond on zapravo kupuje određeni broj investicionih jedinica. Taj broj se dobija deljenjem iznosa uloga (umanjenog za naknadu za kupovinu investicionih jedinica) i vrednosti investicione jedinice na dan uplate.

Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje, svaki investitor može svakog dana da izračuna vrednost svog ulaga u fondu kao proizvod dnevne vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje poseduje.

Kada investitor želi da povuče deo ili celokupan ulog iz fonda, on zapravo prodaje svoje investicione jedinice fondu. Sredstva koja će mu biti isplaćena jednaka su proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva, umanjene za naknadu za otkup (maksimalno 1%).

Odluke o ulaganju imovine investicionog fonda donosi portfolio menadžer, koji je za to dobio dozvolu Komisije za hartije od vrednosti posle polaganja stručnog ispita. Društvo za upravljanje mora da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera koji će upravljati investicionim fondom; portfolio menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom.

Imovina fonda se može ulagati u dužničke hartije od vrednosti, hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije, hipotekarne obveznice, hartije od vrednosti koje izdaju domaća i strana pravna lica, a kojima se trguje na teritoriji Republike Srbije, depozitne potvrde, novčane depozite, finansijske derivate, akcije zatvorenih fondova, akcije investicionih fondova, akcije akcionarskih društava, društava sa ograničenom odgovornošću, udele ortačkih i komanditnih društava registrovanih u Republici Srbiji i nepokretnosti. Investiranje u inostranstvu je dozvoljeno do 30% vrednosti imovine fonda.

Svako društvo za upravljanje je dužno da ima pravilnik o tarifi i da naplaćuje naknade i troškove za svaki fond kojim upravlja u skladu sa njim.
Treba razlikovati naknade i troškove koje društva za upravljanje naplaćuju od investitora.

Naknade su prihod društva za upravljanje i ono ih naplaćuje za uslugu upravljanja fondom.

Kod otvorenih fondova postoje sledeće naknade:
• naknada za kupovinu investicionih jedinica – naplaćuje se kao procenat od uloga investitora u fond (od uloga prvo se oduzima ova naknada pa se ostatak koristi za kupovinu investicionih jedinica)
• naknada za upravljanje imovinom fonda – godišnja naknada koja se obračunava svakodnevno kao procenat imovine fonda
• naknada za otkup investicionih jedinica – naplaćuje se kada član fonda želi da povuče svoj ulog iz fonda i da unovči investicione jedinice koje poseduje

Važno je imati u vidu da je samo naknada za otkup investicionih jedinica zakonski ograničena na 1% a sve ostale naknade društva za upravljanje sama određuju.

Kod zatvorenih fondova postoji samo godišnja naknada za upravljanje imovinom fonda s obzirom da se trgovina akcijama fonda vrši na organizovanom tržištu preko brokersko-dilerskog društva, a troškovi su isti kao kod trgovine bilo kojim akcijama.

Troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda se odnose na troškove vezane za trgovinu hartijama od vrednosti (provizije brokersko-dilerskog društva, Berze, Centralnog registra) kao i trokovi kastodi banke i eksterne revizije.

Naknade i troškovi fonda mogu značajno smanjiti prinose koje ćete ostvariti investiranjem pa je veoma bitno da razumete koliko iznose u fondu u koji želite da investirate. S druge strane, visoke naknade i troškovi ne moraju da budu loši ukoliko znače da fondom upravljaju izuzetno stručni portfolio menadžeri ili da, na primer, fond aktivno investira što će vam doneti izuzetno visoke prinose.

Uspešnost fonda ne može biti zagarantovana i prethodno poslovanje fonda nije garant budućih rezultata. Rizik koji snosite ulaganjem u investicioni fond postoji, a u zavisnosti od toga koliko ste spremni da rizikujete, možete se odlučiti za vrstu fonda koja vama najviše odgovara. Fondovi sa rizičnijim ulaganjima potencijalno imaju i veće prinose, dok fondovi sa relativno konzervativnom politikom ulaganja, kao što su fondovi očuvanja vrednosti, imaju manje prinose ali ulaganjem u njih izlažete se i manjem riziku.

Prinos predstavlja procentualni rast vrednosti portfolija fonda na kraju u odnosu na početak posmatranog perioda. U tom smislu, prinos može biti i negativan, tj. može se ostvariti gubitak. Prinos fonda nije jednak prinosu koji ostvari investitor budući da investitor ostvaruje prinos za period svoga članstva u fondu. Prinos fonda objavljuje se u prospektu i na internet stranici fonda za svakih šest meseci za poslednjih 12 meseci, kao i ukupan prinos za poslednjih pet godina od organizovanja (osnivanja) fonda.

Prospekt fonda je dokument otvorenog ili zatvorenog investicionog fonda, koji se pre učlanjenja u fond investitoru obavezno stavlja na uvid. Svrha prospekta je da investitoru pruži informacije o društvu za upravljanje, fondu kojim ono upravlja, glavnim rizicima i strukturi ulaganja tog fonda. U njemu se nalaze informacije o:

1) investicionom fondu
2) društvu za upravljanje
3) naknadama i troškovima
4) datumu izdavanja prospekta.

Veoma je važno da svaki potencijalni investitor pročita i razume sadržaj prospekta kako bi bio u potpunosti upoznat sa uslovima koje fond nudi kao i rizicima i troškovima ulaganja.

Prilikom prodaje investicionih jedinica ili akcija (kada povlačite deo ili celokupan ulog iz fonda) plaćate porez na kapitalne dobitke u iznosu od 20%. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene investicionih jedinica, odnosno akcija i njihove nabavne cene.

Prilikom raspodele i isplate prihoda koje je fond ostvario (dividendi), plaćate porez na prihode od kapitala u iznosu od 20%. Osnovicu za obračun poreza predstavlja 50% isplaćenih prihoda.

Kada investirate u investicioni fond, vašim parama će upravljati portfolio menadžer i ulagaće ih u diversifikovan portfolio, čime se vaš rizik smanjuje. Istovremeno, za tu uslugu, vi plaćate naknade koje smanjuju vaš prinos.

Kada investirate direktno preko brokersko-dilerskog društva, vi sami odlučujete gde će te investirati a broj različitih hartija od vrednosti u koje možete investirati ograničen je iznosom raspoloživih sredstava. Tada nećete plaćati naknade društvu za upravljanje, ali rizik investiranja može biti visok ako ne možete da adekvatno diversifikujete portfolio. Takođe, za ovakvo investiranje je potrebno da posedujete određena znanja kao i da ste u mogućnosti da određeno vreme posvetite analiziranju hartija od vrednosti i praćenju kretanja svog portfolija.

Postoji mogućnost da angažujete brokersko-dilersko društvo koji ima dozvolu za portfolio menadžera da, u vaše ime i za vaš račun, ulaže u određene hartije od vrednosti po svom izboru (koristeći svoju stručnost i procenu) i time pravi vaš lični portfolio. Tom prilikom, plaćate naknadu za ove poslove kao i kod društva za upravljanje, možda i veću.

Divesrifikacija portfolija fonda predstavlja način smanjenja rizika ulaganja tako što se ulaže u različite vrste hartija od vrednosti i u različite izdavaoce tih hartija. Na taj način se postiže da eventualno može doći do pada vrednosti samo dela portfolija ili čak da takav pad bude kompenzovan porastom vrednosti drugog dela portfolija (ukoliko su negativno korelisani).

Naravno, da bi se portfolio diversifikovao (po nekim teorijama, minimalni broj akcija za dobro diversifikovan portfolio je 15), potrebna su značajna sredstva koja mali investitori obično ne poseduju.

Nadzor vrši Komisija za hartije od vrednosti. Ona može izreći javnu opomenu, pokrenuti postupak pred nadležnim organom, povući saglasnost na imenovanje člana uprave, odnosno direktora i dati nalog za zabranu izdavanja investicionih jedinica u trajanju do tri meseca. Komisija može oduzeti dozvolu za rad društvu za upravljanje.

Zakon o investicionim fondovima koncipiran je u skladu sa najboljim međunarodnim praksama u regulisanju ovih institucija. On predviđa niz kontrolnih mehanizama kojima se povećava sigurnost investicionih fondova a investitori štite od prevara i zloupotreba. Tako na primer, Komisija odobrava akcionare sa učešćem iznad 10% i upravu društava za upravljanje, sredstva fondova su potpuno odvojena od imovine društva i čuva ih kastodi banka koja kontroliše obračun vrednosti imovine fonda i utvrđuje da je investiranje imovine u skladu sa prospektom fonda. Reklamni materijali treba da ispune određene standarde i da na korektan način informišu potencijalne investitore.

Međutim, regulativa može da doprinese da je investitor adekvatno informisan o rizicima investiranja u određeni fond, ali na njemu je investiciona odluka, a rizik izabranog fonda snosi sam. Kako ne postoje ograničenja u pogledu visine prinosa tako ne postoje ograničenja ni gubitka. Zato je bitno da građani razumeju rizike i da mogu da procene da li im fondovi uopšte odgovaraju, a ako im odgovaraju, da izaberu one vrste koje odgovaraju njihovim životnim prioritetima.
izvor: [www.sec.sr.gov.yu]