Investiciona aktivnost u Srbiji je prekinuta, tenderi propadaju ili se odlažu, a promet na međubankarskom tržištu je smanjen deset puta, kaže urednik MAT-a

Investiciona aktivnost u Srbiji je prekinuta, a strani investitori i kreditori čekaju ishod krize, na izborima 11. maja, ocenio je Stojan Stamenković, urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi. Neki raspisani tenderi propadaju zbog malog interesovanja, a za veće se traži produženje rokova. Poslovanje na berzi se smanjuje, a priliv portfolio investicija ne samo što se smanjuje, već je kapital počeo i da odlazi iz zemlje. Najbolji pokazatelj ovoga je i međubankarska trgovina evrom. U odnosu na januar kada je trgovano sa prosečno 158 miliona evra dnevno, u februaru je prosečan dnevni promet iznosio 41 milion evra i to sa intervencijama NBS sa po pet do deset miliona evra dnevno, radi očuvanja devizne likvidnosti i zaštite dinara. U martu je obim trgovine i dalje pao na svega 18,8 miliona evra dnevno, a u poslednja dva dana marta promet je bio 11,7 miliona evra, tako je obim trgovine evrom pao na svega deset odsto normalnih vrednosti - rekao je Stamenković.

Rast industrije osam odsto

Industrijska proizvodnja u prva dva meseca ove godine beleži visok rast od čak osam odsto, u odnosu na isti period prošle godine, rezultati su istraživanja MAT-a. Najveći uticaj na rast industrije imala je normalizacija proizvodnje u „Ju-Es stilu" nakon remonta. Jedino opadajući trend ima proizvodnja mašina i opreme.

Prema njegovim rečima, banke su se zatvorile u sebe i servisiraju svoje klijente, ali veće kupoprodaje deviza koje se javljaju kod finansiranja investicija više ne postoje. On upozorava da će zbog političkih potresa problem inflacije biti sekundaran za privredna kretanja.

- Inflacija je dostigla u martu godišnju stopu od 11,8 odsto, a cene poljoprivrednih proizvoda su porasle za 35,5 odsto, mnogo više nego u okruženju. To potvrđuje da je tržište u Srbiji monopolizovano, a Zakon o zaštiti konkurencije nije dobar - ističe Stamenković.

Urednik MAT-a napominje da zaustavljanje stranih investicija negativno deluje na kurs dinara, na berzu, ali se može javiti i problem finansiranja spoljnotrgovinskog deficita i servisiranja duga u narednim godinama. Stamenković je napravio dva granična scenarija u kojim bi se Srbija mogla naći u narednih sedam godina, gde je jedan „crn" u kome ekonomska saradnja samo sa nekim zemljama vodi u izolaciju, dok će prema optimističkom scenariju, Srbija biti otvorena prema svim zemljama.

- Prema optimističkom scenariju, u drugom delu godine privreda treba da bude otvorena prema svima i da to tako percepiraju i strani investitori. Priliv stranih investicija mora da bude od 3,5 do 4,5 milijarde dolara godišnje. Rast BDP-a do 2015. godine bi bio 70 odsto, ali potrošnja domaćinstva bi trebalo da raste sporije od BDP-a.

Stvorili bi se uslovi za otvaranje 300.000 radnih mesta. S druge strane, sa manjim prilivom kapitala, morao bi da se seče deficit, a to bi se moglo samo smanjenjem uvoza. Onda bi se smanjio i rast BDP-a. Ako se želi bilo kakav rast investicija, potrošnja mora da se smanjuje. Ako se želi održati standard, nema rasta investicija, nema razvoja, a konkurentnost privrede bi počela da opada.

On je istakao da ako bi narednih godina priliv investicija bio dve milijarde dolara godišnje i priliv kredita između pet i šest milijardi, u sledećih sedam godina pojavio bi se finansijski jaz od 30 milijardi dolara.

- Zato bi privredni rast kasnije iznosio svega dva odsto, a to je moguće i to se dešavalo osamdesetih godina u SFRJ, kada je celu deceniju privreda stagnirala - napomenuo je Stamenković.

Izvor: [www.biznisnovine.com]