Iz banaka u Srbiji je od početka ekonomske krize povučena štednja u vrednosti od milijardu evra, kaže ekonomista Stojan Stamenković.

Stamenković je ukazao da je bilo očekivano da će građani zbog negativnog iskustva iz prošlosti, plašeći se posledica svetske finansijske krize, povlačiti devizne štedne uloge. Svetska finansijska kriza u Srbiji će se, kako je rekao, najviše odraziti na privredu, pre svega na smanjenje izvoza zbog nedostatka investicija iz inostranstva i nemogućnosti dobijanja novih pozajmica.

Direktor Sektora Narodne banke Srbije za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić je kazao da je dinar od oktobra oslabio u odnosu na evro za 13 odsto, a u odnosu na dolar 24 odsto i objasnio da je to posledica povlačenja devizne štednje, smanjenja likividnosti na finansijskom tržištu, rasta premija rizika i visoke traženje za devizama.

On je naveo da je centralna banka u oktobru i novembru prodala 471 milion evra da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije deviznog kursa i naglasio da se na kraći rok ne može očekivati da NBS smanji referentu kamatnu stopu, odnosno da je izvesnije da će ona biti povećana ili ostati 17,75 odsto.

Hinić je kazao da će NBS monetarnu politiku u idućoj godini prilagođavati ciljanoj ukupnoj inflaciji u rasponu do šest do 10 odsto i dodao da će NBS i Vlada Srbije uskoro potpisati memorandum kojim će se prezicirati njihova odgovornost u postizanju ciljanog rasta potrošačkih cena.

Za ovu godinu NBS je predvidela baznu inflaciju koja se odnosi na cene koje se slobodno formiraju - u rasponu od tri do šest odsto, ali je ona, prema rečima Hinića, iznad očekivanja.

Rast cena, kako je ocenio, posledica je velikih inflatornih očekivanja, pogotovo izazvanih svetskom finansijskom krizom, kao i poskupljenja električne energije. Hinić je rekao da pojeftinjenje naftnih derivata na svetskom tržištu nije uticalo na snižavanje cena u Srbiji.

NBS, prema rečima Hinića, ne može da predvidi kretanje deviznog kursa u narednom periodu, ali je izvesno da će to zavisiti od ekonomskih dešavanja u zemlji.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đordje Đukić je ocenio da bi ekonomskoj situaciji u Srbiji više podogovalo da se devizni kurs slobodno formira, umesto što na njega utiče NBS prodajom deviznih rezervi.

Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Srbiji Zoran Petrović smatra da bi podizanju likvidnosti banaka doprinelo snižavanje devizne obavezne rezerve.

Petrović je dodao da je Vlada Srbije trebalo da novim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom ugovori povlačenje iznosa većeg od 520 miliona dolara, koji bi mogao da se koristi za ublažavanje negativnioh efekata svetske finansijske krize.

"Nadam se da Vlada Srbije ima pripremljen paket mera u slučaju da kriza potraje", rekao je Petrović.

Izvor: [ b92.net ]