Informacija da je Vlada do kasno sinoć usaglašavala cifre ukazuje na to da proračuni o prihodima i rashodima nisu u potpunosti sigurni, kaže Nikola Tasić.

“Mislim da tu postoje problemi na obe strane – i na prihodnoj i na rashodnoj. Na prihodnoj strani recimo velika je pretpostavka da će se ekonomska aktivnost održati tamo gde je sada”, kaže urednik Internet sajta Ekonomija.org Nikola Tasić.

On dodaje da „ukoliko ekonomska aktivnost padne, pašće i prihodi, a sa druge strane povećaće se potrebe za rashodima. Mislim da ovaj planirani deficit nije održiv i da će biti potrebno daleko više da vlada održi ona obećanja koja nam daje sada i kroz ovaj rebalans”.

Većina ekonomista procenjuje međutim da će do kraja godine biti neophodan još jedan rebalans budžeta. Takvo mišljenje deli i Nikola Tasić i dodaje da se u novim merama vidi nekakav napor vlade da popravi situaciju, ali i procenjuje da je pred Srbijom još dublja kriza i da bi vlada trebalo da predviđa šta će da se desi sa društvom i da reaguje na vreme.

Urednica magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić smatra da je budžet koji će se dobiti rebalansom maksimum koji je mogao da se dobije, budući da je pravljen pod pritiskom MMF-a.

Prema njenim rečima, najveći problem je u tome što je krajem prošle godine uopšte pravljen megalomanski budžet i da je sada pitanje koliko će sve vladine mere koje budu usvojene rebalansom biti sprovodljive.

Nikolićeva smatra da je vrlo izvesno da će Srbiji biti potreban još jedan rebalans budžeta do kraja ove godine, jer će biti najmanje upola manje novca od stranih investicija nego što je Srbiji potrebno da pokrije deficit. Zbog toga je mišljenja da je od MMF-a u startu trebalo tražiti više novca.

Saradnik beogradskog Instituta za tržištna istraživanja (IZIT) Saša Đogović kaže da budžet Srbije neće biti održiv ni nakon rebalansa, kojim je smanjen. I on kaže da se može očekivati da već u septembru bude potrebno napraviti novi rebalans.

"Vlada Srbije će morati da usvaja nove mere, jer će biti veća rupa u budžetu nego što je predviđeno i veći pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji bi mogao da ide minimalno do šest odsto, a možda čak i deset odsto", rekao je Djogović.

Prema njegovim rečima, mere koje je Vlada usvojila nisu održive, tako da će morati da posegne za novim merama štednje što je teško, jer je kratak rok. "Moraće i na prihodnoj strani tražiti mogućnosti za popunjavanje budžeta ili će se povećati budžetski deficit", rekao je on.

Ćulibrk: Vlada prihvatila realnost

Ekonomski novinar Milan Ćulibrk kaže da je usvajanje predloga rebalansa budžeta pokazalo da je Vlada Srbije mogla to da uradi još u decembru 2008. godine, kada je usvajala budžet za 2009. godinu, upozorivši da će do kraja godine možda biti potrebne nove mere štednje.

"Prihvaćena je, konačno, realnost da su prihodi budžeta podbacili u prva tri meseca ove godine i da se nešto slično može očekivati do kraja godine", rekao je Ćulibrk, podsetivši da je do sada bila praksa da se projektovanjem budžeta precene prihodi i napravi budžet koji nije realno održiv.

On je izrazio bojazan da će se sada rebalansirani budžet do kraja godine biti nerealan i da će se ispostaviti da su potrebne nove mere štednje, zbog daljeg pada izvoza i produbljivanja recesije. Može se desiti da će novim oporezivanjem biti obuhvaćeni i drugi sektori, koji su sada izostavljeni, kao što su pravosudje, zdravstvo, prosveta i na vojsku i policiju gde je zaposleno oko 100.000 ljudi, kao i javna preduzeća, kazao je Ćulibrk.

Kao krajnja mera, može se desiti da Vlada bude prinuđena da poveća stopu poreza na dodatu vrednost sa 18 na 19 odsto, da bi popunila budžet i održala deficit na nivou od 70 milijardi dinara, rekao je on.

Ćulibrk je napomenuo da je pomenutih 70 milijardi dinara budžetskog deficita samo deo ukupnog deficita, jer će još 20 milijardi dinara biti manjak u budžetima Vojvodine, gradova i opština, teko da će ukupan deficit biti oko 90 milijardi dinara, kao što je prvobitno planirano.

Šuković: Mere usmeriti ka siromašnima

Pri donošenju mera za ublažavanje efekata krize Vlada Srbije trebalo je pre svega da obezbedi one koje kriza najviše pogađa, a to su siromašni, rekao je ekonomista Danilo Šuković.

"Sve mere vlade morale su mnogo više da budu usmerene prema pomoći siromašnima a ne bogatima, kao što je to nedavno najavljivao ministar za trgovinu govoreći o desetinama milijardi dinara pomoći za trgovinske lance, koji manje više imaju monopolsku poziciju, visoke marže i nisu ugroženi", smatra Šuković.

On je naveo da je takođe trebalo imati u vidu i činjenicu da živimo u vreme koje beleži krizu tražnje, a ne ponude pa je i efekat mera trebalo fokusirati na jačnje tražnje, a ne ponude.

Izvor: [ b92.net ]