Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin ocenio da su zapadne ekonomije, posle kratkog oporavka u 2009. godini, suočene sa drugim talasom recesije.

Zapadne privrede, kao dominantni deo globalne ekonomije, ponovo su suočene sa padom, odnosno drugim talasom recesije, nakon što su tokom 2009. godine zabeležile laki ekonomski oporavak, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin.

Đuričin je objasnio da se njihov veoma krhki ekonomski oporavak odvija sa usponima i padovima.

"Ne mogu očekivati kratkoročno dobri signali", naveo je Đuričin u izjavi Tanjugu, upozoravajući da to sve deluje i na male zemlje koje gravitiraju prema zapadnim ekonomijama.

Ističući da je u zapadnoj hemisferi, odnosno u SAD i u jednom delu ekonomija EU, došlo do izvesnog oporavka, sa simboličnim pozitivnim stopama privrednog rasta, Đuričin je dodao da stepen investicija i stepen zaposlenosti predstavljaju mnogo važnije indikatore vitalnosti ekonomije.

"Ako pogledate američku ekonomiju, onda ćete videti da nema fundamentalnih investicija, većina novca je upotrebljena za 'konzerviranje' banaka i drugih fiskalnih posrednika", objasnio je Đuričin.

Prema njegovim rečima, fiskalni stimulansi u SAD predviđeni su na nivou od oko 800 milijardi dolara u periodu od tri godine, što je "ljuska oraha u okeanu" u odnosu na 14.000 milijardi dolara bruto domaćeg proizvoda (BDP) Amerike.

To znači da investicije nisu dovoljne da bi došlo do trajnijeg oporavka.

Đuričin je naglasio da je nezaposlenost u SAD i Evropi i dalje na veoma visokom nivou, jer se u velikom broju zemalja radi o dvocifrenim stopama nezaposlenosti - u Americi oko 10 odsto, a u Španiji gotovo 20 odsto.

U Americi nezaposlenost ljudi srednjeg doba je oko 41 odsto, "ali još više zabrinjava podatak da je nezaposlenost u tinejdžerskom dobu veća od 20 odsto, jer tinejdžeri obično ne biraju poslove", rekao je Đuričin.

Investicije trajni izvor stabilnosti

Tome treba dodati podatak da oko 40 odsto Amerikanaca koji rade traži novi posao, što je isto latentna nezaposlenost, objasnio je predsednik Saveza ekonomista Srbije, ističući da se preko stepena zaposlenosti u nacionalnoj ekonomiji dobija utisak o nivou investicija u tu ekonomiju, "a investicije su jedini trajni izvor stabilnosti".

Đuričin je istakao da se u rasporedu ekonomske moći "na karti sveta" događa promena jer azijski kontinent i uopšte privrede bogate prirodnim resursima i privrede čiji rast je baziran na realnom sektoru, mnogo bolje podnose krizu, i u stanju su da nedostatke koje nosi globalna kriza lakše pretvore u prednosti.

Već je danas jasno da će Kina pre 2040. godine postati ekonomija broj jedan u svetu, slična situacija je sa Indijom i uopšte zemljama iz BRIK grupacije (u kojoj su još i Brazil i Rusija).

To su uglavnom zemlje bogate prirodnim resursima, koje privredne modele baziraju na industrijalizaciji, a ne na brokerskim delatnostima, naveo je predsednik Saveza ekonomista.

"To je opomena svim zemljama, koje pokušavaju da imitiraju modele zapadne hemisfere u pravljenju svog originalnog privrednog modela, da se okrenu tradicionalnim konceptima stvaranja vrednosti, a ne špekulantskim konceptima takozvanog emitovanja vrednosti na finansijskom tržištu. Samo u proizvodnji vrednosti postoje trajne osnove dugoročne socijalne stabilnosti", ocenio je Đuričin.

Izvor: [ rts.rs ]