Srbija nema strategiju izlaska iz ekonomske krize, izjavio je u intervjuu FoNetu profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i bivši potpredsendik Vlade Srbije Miroljub Labus i ocenio da bi pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) trebalo da podstaknu Vladu Srbije da razmišlja dugoročnije, makar za period od naredne dve godine.

On je objasnio da se pregovori sa MMF odnose na pokrivanje spoljne nelikvidnosti države i predvideo da Srbija od te finansijske institucije može očekivati tri milijarde evra pozajmice za naredne dve godine.

"Ti pregovori su pokušaj da se obezbedi spoljna likvidnost, da nemamo problem sa kursom, deviznim depozitima, podizanjem valute", precizirao je Labus, koji smatra da likvidnost prema inostranstvu mora da se obezbedi, jer je u suprotnom rizik znatno veći.

"Međutim, ostaje pitanje recesije", ukazao je Labus i dodao da će u pregovorima sa MMF "srpska strana morati da kaže šta će da uradi u privredi kako bi mogla, nakon dve godine, da vraća dugove".

Labus je napomenuo da Srbiji treba novac za pokrivanje deficita od šest odsto, što je oko 180 milijardi dinara i upozorio da "mi nemamo načina da nađemo te pare".

"Zato je osnovno pitanje kako doći do tri odsto budžetskog deficita i kako se prilagoditi na neku nižu sumu", rekao je Labus i dodao da i MMF procenjuje da Srbija može da pokrije tri odsto budžetskog deficita, što bi značilo da treba uštedeti oko 90 do 100o milijardi dinara.

Upitan o merama Vlade Srbije koje se odnose na povećanje potrošnje, uprkos stalnim apelima na štednju, Labus je rekao da u vreme krize potrošnja građana pada i država zbog toga mora više da troši.

"Problem je samo što naša država nema para. To su lepe želje i u drugim okolnostima bi dale rezultate, ali naša država nema para za to", rekao je Labus.

On je naglasio da se svuda u svetu danas mnogo troši i da Amerika i EU štampaju pare, ali da "kod njih postoji deflacija, padaju cene i to što štampaju pare neće uticati na porast cena".

"Kod nas svakog dana cene rastu i ako bismo ušli u štampanje para, cene bi eksplodirale i bili bismo u haosu.

Verujem da to Vlada neće dozvoliti", rekao je Labus.

On je ukazao da je Srbija u težoj situaciji nego razvijene zemlje Zapada, pošto ne može da koristi iste mehanizme kao i razvijeni.

Na pitanje kako rešiti problem unutrašnje nelikvidnosti i velikih međusobnih dugovanja domaćih firmi, Labus je odgovorio da Srbija nema nikada nije imala efikasan sistem bankrotstva i uređeni sistem namirivanja dugova.

"Nemate stečaj. To znači da onaj ko je napravio dug mora iz svog kapitala da ga pokrije, pa da dođe neko drugi i nastavi kao da se ništa nije desilo", rekao je Labus.

Kako je objasnio, "na taj način firma ne propada, već propada vlasnik koji je donosio pogrešne odluke".

"Država bi trebalo da napravi moderni sistem stečajnog postupka", poručio je Labus.

On je dodao da bi uspostavljanje uspešnog stečajnog postupka omogućio dobrim firmama da funkcionišu, dok će u suprotnom velika kašnjenja u naplati roba i usluga dovesti do toga da propadnu mnoge dobre firme, koje bi inače opstale, uprkos krizi.

Na pitanje šta je bio osnovni zahtev privrednika prema predstavnicima Vlade na nedavnom ekonomskom forumu na Kopaoniku, Labus je rekao da su privrednici, pre svega, tražili stabilan kurs, ali je napomenuo da on prvenstveno svega zavisi od privrede, a ne od države.

"Država može veštački da drži kurs godinu dana i da potroši rezerve i posle toga objavi bankrotstvo. Ne može kurs veštački da se stabilizuje. Možemo godinu dana da se zadužujemo, ali sa jasnim planom kako ćemo posle toga da vraćamo dugove", ukazao je Labus.

On, takođe, smatra da Vlada Srbije mora aktivno da radi na promeni strukture srpske privrede koja se do sada relativno uspešno razvijala na domaćem tržištu i na tržištu usluga.

"Ali sad se postavilo pitanje platnog deficita. Ne možemo da izvozimo trgovinu, usluge, nekretnine, finansijske usluge, građevinske usluge. Time ne možemo da pokrijemo platni deficit", rekao je Labus.

Prema njegovoj oceni, "u budućem razvoju moramo da menjamo tu strukturu, da razvijamo ono što možemo da plasiramo na tržište CEFTA, EU, Rusije".

Hrana jeste najvažnija srpska roba, ali to nije dovoljno, jer od nje može da se ubere tek oko milijardu evra, zaključio je Labus.

Izvor: [ biznisnovine.com ]