Ministarstvo finansija već dve nedelje odbija da odgovori kako se i na šta troši više od 14 milijardi novca poreskih obveznika koji se u budžetu vode pod stavkom „specijalizovane usluge“. Trošenje „specijalizovanih“ miliona, koji su na raspolaganju većini državnih institucija i ministarstava, očigledno niko ne kontroliše, a sama ta činjenica, potkrepljena ćutanjem jedine nadležne institucije, otvara sumnju u postojanje zloupotreba.

Kao što je „Blic nedelje“ objavio u prošlom broju, ova stavka spada u 12 najvećih izdataka iz budžeta. Iza termina „specijalizovane usluge“ može sa naći sve i svašta – od usluga održavanja, do popravke informatičke opreme, lečenja bilja, pošumljavanja, pa sve do kupovine štampe za državne ustanove. Po kom principu se dele ova ogromna sredstva, teško je utvrditi, budući da postoje institucije koje dobijaju više od osam milijardi, poput Ministarstva nauke, a ima i oni kojima je država dodelila tek po 1.000 dinara. Način na koji naše vlasti dele novac iz „specijalizovanog troškovnika“ i više je nego pogodan korupciji i malverzacijama.

– Kada nije definisano čemu je novac namenjen, moguće su sumnje i tako će biti sve dok obrazloženja budžeta ne budu detaljnija. Ipak, najveće je pitanje kako se dalje raspolaže tim novcem, da li se zaista troši na ono čemu je bio namenjen – kaže Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“.

Odgovor je donekle jednostavan. Budući da je Srbija jedan od retkih zemalja u kojoj ne funkcioniše državna revizorska institucija i u kojoj Vlada parlamentu ne polaže završne račune još od 2002. jasno je da se trošenje budžetskog novaca ne kontroliše na primeren način.

Istražujući na šta se još troše „specijalizovana sredstva“, kontaktirali smo nekolicinu najvećih i najmanjih korisnika specijalizovanih usluga.

U Ministarstvu kulture, koje se sa 1.637.623.000 dinara nalazi na drugoj poziciji, kažu da se najveći deo novca troši na programe kojima „Ministarstvo sprovodi kulturnu politiku“. Tako se realizuju razni festivali, umetničko stvaralaštvo nacionalnih manjina… Tokom 2008. Ministarstvo je potrošilo 97 odsto sredstava.

Posebno je zanimljivo da, recimo, taj novac Avio-služba Vlade koristi na baždarenje alata, održavanje motora, odleđivanje aviona na domaćim i stranim aerodromima i slično. Sve ovo spada u domen održavanja, a ista ta Avio-služba će ove godine na ime održavanja, koje je posebna stavka u budžetu, dobiti više od 65 miliona dinara.

– Legitimno je postaviti pitanje da li su ti troškovi mogli biti pod tekućim održavanjem koje ima svoju prostor i ekonomsku klasifikaciju u budžetu – smatra Nenadić.

Njihove kolege iz Minista­rstva životne sredine, čiji je specijalizovani budžet od prošle godine duplo uvećan – sa 593.775.056 na 1.128.775.000 dinara, kažu da novac troše na najvažnije projekte. Među njima su, kako ističu, izgradnja kapaciteta za monitoring životne sredine, razvoj geografskog informacionog sistema, godišnji monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha, podzemnih i površinskih voda… Ovo ministarstvo nije u 2008. potrošilo sva sredstva i, kako kažu, 49.521.729,86 je vraćeno u budžet.

Tu mogućnost, da vrati milione u budžet, neće imati niz institucija koje su za ove namene dobile samo po 1.000 dinara – Uprava za rodnu ravnopravnost, Geodetski zavod, kao i Sremski, Južnobački, Zlatiborski i Kosovskomitrovački upravni okrug.

– Južnobački upravni okrug u svom dosadašnjem radu nije koristio specijalizovane usluge. Kako bismo se pripremili za ovu godinu i ukoliko se ukaže potreba, 1.000 dinara smo tražili zbog toga da bismo otvorili stavku u budžetu za tu namenu – kažu iz Južnobačkog upravnog odbora.

Nešto drugačiji je slučaj Geodetskog zavoda.

– Kada je sastavljan budžet, mi smo poslali zahtev za finansijsku pomoć države u isplaćivanju kredita i zato je bilo neophodno da se po prvi put otvori stavka 424. Tražili smo više novca, a oni su verovatno, da bi se uklopili u sredstva kojima raspolažu za specijalizovane usluge, nama dodelili samo 1.000 dinara. Verovatno im je trebalo da zatvore neki rashod i zato su nam dodeli tu simboličnu sumu – saznajemo u ovoj instituciji.

Po kom osnovu neke institucije dobijaju milijarde, a drugima ne može da se pomogne ni u isplaćivanju kredita, ostaje pod znakom pitanja.

– Budžet Srbije se pravi na staromodni način i po principu ko više traži, više i dobije ili ko je moćan da lobira, najbolje prolazi. S jedne strane imate netransparentno raspolaganje glomaznim ciframa podložnim korupciji, a s druge se zakida na subvencijama, pomoći trudnicama, dečjim dodacima… To dovoljno govori o kvalitetu naših vlasti – kaže ekonomista Danilo Šuković.

Inače, stavka „specijalizovane usluge“ ne postoji u budžetu mnogih zemalja. Na primer, u Hrvatskom državnom proračunu svaki trošak je jasno naveden i ima svoj broj, odnosno svoju ekonomsku klasifikaciju i tačno se zna na šta ta sredstva odlaze.

– Ovo poređenje govori žalosno o nama – da ne radimo ništa na reformi javne uprave i finansija. Političke elite bi morale daleko transparentnije da rasporede više od 14 milijardi dinara namenjenih takozvanim specijalizovanim uslugama. Zemlje iz regiona odavno su prestale tako proizvoljno da sastavljaju liste trošenja javnog novca i precizno se zna na šta odlazi svaki dinar. To samo govori koliko su naše vlasti zaostale – kaže Šuković.

Izvor: blic