Prošle nedelje američka investiciona kompanija Morgan Stanley kupila je paket od 5.500 akcija i postala vlasnik 0,63 odsto kapitala Komercijalne banke iz Beograda.

Ćerka kompanija Morgan Stanley Asset Management i špekulativni fond osnovan prošle godine Morgan Stanley Frontier Emerging markets kupili su 2.900, odnosno 2.600 akcija Komercijalne banke od srpske kompanije Invej po ceni od 18.000 do 18.500 dinara.

Prodajom ovog paketa holding, čiji je većinski vlasnik Predrag Ranković-Peconi, smanjio je svoj udeo u Komercijalnoj banci sa 3,56 na 2,9 odsto. Inače, u okviru kompanije Invej posluju i firme Albus, Luka Dunav, Medela, Ratar, Milan Blagojević, Sunce, Pančevačka pekara, Rubin, TV Košava, Stari grad i Vital.

Brokeri veruju da se američki gigant neće zaustaviti na ovom broju deonica i da je sada samo pitanje ima li još akcionara koji su spremni da prodaju svoje deonice u najvećoj banci sa domaćim kapitalom u Srbiji. Takve procene sasvim su u skladu i sa zbivanjima na Beogradskoj berzi, na kojoj već danima ima mnogo više naloga za kupovinu nego za prodaju akcija Komercijalne banke.

„Sigurno je da se Amerikanci neće zadržati na ovome i da će tražiti na tržištu nove pakete akcija ove banke, što se moglo i videti tokom prethodnih trgovačkih dana“, kaže za Ekonomist Miroslav Radaković, broker kuće Sinteza Invest Group.

Morgan Stanley je investiciona kompanija osnovana 1935. i ima 600 kancelarija u 37 zemalja. Ipak, kriza je teško pogodila ovog giganta koji je upkos tome što je u fiskalnoj 2008. zaradio 1,8 milijardi dolara, ipak u gubicima već dva kvartala. U poslednja tri meseca 2008. gubitak je bio čak 2,2 milijarde dolara, a u prvom kvartalu ove godine 190 miliona dolara.

Veličina srpske banke, nedostatak većinskog vlasnika i potcenjena cena njenih akcije na berzi čine Komercijalnu banku „dobrim zalogajem“ za sve, a naročito strane investitore, koji imaju „njuh“ da to prepoznaju. Senku na značajan signal povratka stranih investitora baca uticaj krize na američku kompaniju.

Naime, ona je jedna u nizu posrnulih prekookeanskih giganata i već dva kvartala ne uspeva da podigne glavu iznad vode, a od početka 2009. uknjižila je gubitak od 190 miliona dolara.

Radaković, ipak, nije iznenađen ulaskom renomiranog investitora na srpsko tržište budući da je fond pri osnivanju označio Srbiju, Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Sloveniju, Ukrajinu, Estoniju, Letoniju i Litvaniju kao potencijalne „mete“. Fond je osnovan da ulaže u rizična tržišta u razvoju, naročito u bankarski sektor.

Ekonomist je u avgustu 2008. pisao da je cilj fonda Morgan Stanleyja da ulaganjem oko 150 miliona dolara pretežno u bankarski sektor investitorima na tržištima u razvoju „omogući“ prinos i do 80 odsto. Tada su naglasili da ni u jednoj državi ipak neće investirati više od 25 odsto ukupnog kapitala.

„Komercijalna banka je jedna od najvećih banaka u Srbiji, a država i EBRD kao akcionari garantuju stabilnost i perspektivu ove banke i to objašnjava zašto su Amerikanci zainteresovani za nju“, kaže Radaković.

Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke veruje da je tražnju za akcijama ove banke povećala najavljena dokapitalizacija, u kojoj će učestvovati EBRD i IFC. On potvrđuje za Ekonomist da su kupci strani investicioni fondovi koji duže vreme „merkaju“ akciju Komercijalne banke, koja je trenutno, prema rečima Smolića, ispod knjigovodstvene vrednosti.

Komercijalna banka „uzburkala“ je investicionu javnost velikim obimom prometa 28. aprila od skoro 6.000 akcija, za koje je plaćeno oko 107 miliona dinara. Tog dana je, naime, prodato više akcija ove banke nego od početka ove godine. Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, svoju poziciju u vlasničkoj strukturi za 300 akcija „pojačao“ je i švedski fond Gustavus Capital.

Poređenja radi, cele 2008. vlasnika je promenilo manje od 20.000 akcija Komercijalne banke. Pri tome je cena akcija ove banke lane pala za oko 74 odsto, dok je dobit od 2,8 milijardi dinara bila za samo pet odsto manje nego 2007. Smolić objašnjava da je banka prikazala manju dobit jer je pojačala kreditne rezerve za 2009.

Iako je investitori smatraju „interesantnom“ hartijom, cena akcija Komercijalne banke je od početka godine do 5. maja pala 18,5 odsto, sa 26.000 na 21.188 dinara. Pri tome je 24. aprila vredela samo 17.590 dinara, tako da je za desetak dana porasla za petinu. Ostaje da se vidi da li je to bila kratkoročna reakcija na povećano interesovanje ili postojeći akcionari mogu da „trljaju“ ruke i čekaju dalji rast cena u dužem periodu.

Prošle godine banke su činile 44 odsto ukupnog prometa akcijama na Beogradskoj berzi. Radaković kaže da jedan od razloga zašto su baš banke “na meti” investitora leži u činjenici da je bankarski sektor zemalja u tranziciji ostvarivao odlične rezultate u proteklom periodu. Sagovornik Ekonomista je uveren da će se nastaviti trend interesovanja za „bankarske hartije“. Iako je po aktivi manja od Komercijalne, akcije AIK banke, jedne od najprofitabilnijih u Srbiji, važe za najlikvidnije.

Izvor: [ b92.net ]