Prosečna plata u državnom sektoru u Srbiji je 39, a u privatnom sektoru 29 hiljada dinara. Sve govori da je bolje raditi za državu nego za privatni sektor.

I pored tolike razlike, vlada je u dogovoru sa MMF-om odlučila da se zarade budžetskih korisnika u idućoj godini dodatno povećaju.

Privatni preduzetnici su nezadovoljni, jer kako kažu, oni najviše pune budžet. Direktno i indirektno za državu radi preko pola miliona ljudi, odnosno skoro 40 odsto ukupno zaposlenih.

Od 2008 godine do sada u realnoj privredi bez posla ostalo je 180 hiljada ljudi, dok se broj zaposlenih u javnom sektoru nije smanjio.

Takođe, kada se u zarade u Srbiji ne bi uračunali oni iznosi koji se isplaćuju iz budžeta onda su cifre, u proseku gotovo dvostruko manje. Privatni sektor, jasan je stav vlasnika kompanija, i malih i srednjih preduzeća, nema prostora da poveća primanja svojim zaposlenima.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da „sigurno u realnom sektoru, u privredi, nije moguće na taj način slediti ovo što vlada predlaže. Mislim da će vrlo teško doći do nekih povećanja u realnom sektoru u privredi, jer to zavisi pre svega od tržišnog položaja privrede za koju ne možemo tvrditi da će biti bolja nego što je to sada“.

U ministarstvu za rad i socijalna pitanja kažu će povećanje zarada u javnom sektoru zavisiti isključivo od oporavka privrede u Srbiji.

„Ja ne bila tako unapred sigurna u svo to povećanje. Naravno, to jeste plan, ali on će se realizovati ako budu prethodno stvoreni uslovi da se realizuje. Ako dođe do rasta bruto društvenog proizvoda, rasta industrijske i ostalih proizvodnji, jer ne možemo onako obećati a da nema nikakvih preduslova za to“, kaže Radmila Bukumirić-Katić iz Ministarstva rada i socijalne politike.

Ipak, verovatnoća da će se zarade koje se isplaćuju iz budžeta iduće godine tri puta usklađivati je bez znaka pitanja. Ekonomisti smatraju da to neće doneti očekivani popravak ekonomije u Srbiji.

Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar, kaže da je „to logika da će njihovom povećanom potrošnjom da se poveća tražnja u privatnom sektoru. To je delimično tačno, a delimično nije, u smislu ako se širi deficit onda će značiti veće poresko opterećenje privrede u budućnosti i još manju verovatnoću da se bilo ko zaposli u privatnom sektoru“.

Svi oni koji stavljaju primedbe na uvećanje zarada budžetskim korisnicima kažu da je to dva puta više novca nego što se godišnje izdvaja za subvencija poljoprivredi. Od tog novca mogu da se izgrade i dva mosta u Beogradu.

Bukumirić-Katić objašnjava da „kada kažete ’socijalno odgovorno’ i učešće vlade u socijalnoj odgovornosti onda je njen deo u onome gde treba da donese i sprovodi mere u kojima će se podstaći privredni rast. Time što se podstiče privredni rast i investiranje dovešće do toga da privreda funkcioniše bolje a samim tim plate su odraz tržišnog rezultata i utakmice, a onda će i zarade pratiti taj rast“.

Izvor:  [ b92.net ]