Obračunaćemo se sa investitorima koji grade bez građevinske dozvole. Do kraja godine promenićemo zakone i omogućićemo brže dobijanje građevinskih dozvola, a od pritisaka ću se braniti strogim poštovanjem zakona

Iskoreniću korupciju i više neće biti nove divlje gradnje, tako što ću promeniti zakone, kaže ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić u intervjuu za Biznis. Loše zakonodavstvo, neizgrađenost prostornih planova opština i nepostojanje zaokruženih urbanističkih celina dovelo je do toga da opštinski činovnici nalaze načina za korupciju, nabraja Dulić i obećava da, dok je on ministar, divlje gradnje i korupcije neće biti.

Kako komentarišete priče da je vaše ministarstvo oformljeno kako bi Tadić i Dinkić kontrolisali kuda idu i kako se troše sredstva namenjena za ministarstva infrastrukture i nauke i tehnološkog razvoja?

- To nije istina. Ovakav model ministarstva se u svim zemljama u kojima postoji pokazao kao veoma uspešan. Identično ministarstvo postoji u Sloveniji i Hrvatskoj, slično je postojalo u Slovačkoj, a ima ga i u Holandiji, dok Makedonija i Crna Gora imaju ministarstva sa sličnim nadležnostima.

Najavili ste donošenje velikog broja zakona koji se tiču izgradnje, građevinskog zemljišta, legalizacije i rušenja već izgrađenih objekta. To zahteva mnogo vremena, truda i novca. Da li ste već osmislili neku strategiju za sprovođenje planova i odakle mislite da počnete?

- Naše ministarstvo ima kratkoročne i dugoročne prioritete i kako bismo krenuli sa konkretnim akcijama, moramo najpre da ubrzamo donošenje novih zakona i izmenimo i dopunimo postojeće. Već smo osam zakonskih rešenja poslali prema parlamentu. Među njima su i zakon o socijalnom stanovanju i set ekoloških zakona, a planiramo da kroz izmene i dopune zakona o planiranju i izgradnji do kraja godine rešimo neke goruće probleme koje imamo u praksi, a zbog kojih se u Srbiji na građevinske dozvole čeka veoma dugo. Namera nam je da skratimo proces dobijanja građevinskih dozvola i definišemo vlasništvo nad ostalim, bivšim građevinskim zemljištem. Tako bismo učinili prvi korak u procesu restitucije i otvorili mogućnost da se u budućnosti implementira ustavna kategorija vlasništva nad građevinskim zemljištem.

Da li će skraćenje procedure za dobijanje građevinskih dozvola od sadašnjih 270 na 100 dana smanjiti i prostor za korupciju i kako ćete se boriti protiv korupcije?

- Namera ove vlade je da se s korupcijom borimo na svim nivoima. Što se tiče mog ministarstva, svaka korupcija će biti najstrože sankcionisana. Garantujem da će taj problem biti rešen. Međutim, kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola i odobrenja za izgradnju, nesavršenost zakonodavstva, neizgrađenost prostornih planova opština, nepostojanje zaokruženih urbanističkih celina je dovelo do toga da opštine imaju prostora za korupciju. Izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji i jasnijim definisanjem svake konkretnije situacije izbili bismo iz ruku opštinskih činovnika mogućnost da zbog ličnog interesa, ili nestručno i parcijalno, ocenjuju različite situacije. Kao ministarstvo preuzimanjem nadležnosti i strožijom kontrolom rada katastra smanjićemo mogućnost za korupciju. To je ono što je na nama. Ostalo će država morati da uradi. Do kraja godine poslaćemo predlog izmene i dopune zakona o planiranju i izgradnji kojim će se efikasnije izdavati građevinske dozvole. Rešićemo pitanje povraćaja vlasništva nad već izgrađenim građevinskim zemljištem i definisati za koje objekte je potrebna procena zaštite životne sredine. Sa ta tri zakona proceduru možemo da ubrzamo i smanjimo korupciju. Hoćemo da završimo do kraja godine. Od skupštine i njenog rada zavisi, ali naša namera je da tako sprečimo korupciju.Trenutno 65 opština nema prostorni plan. Ovo ministarstvo će finansirati izradu prostornih planova za opštine koje ih nemaju. Obezbedili smo sredstva u budžetu za to i do kraja godine zahtevaćemo od opština da nam pošalju zahteve za finansiranje izrade prostornog plana. Definisanjem strategije razvoja opština, smanjiće se korupcija, jer će se znati ko gde može da gradi.

Pomenuli ste zakon o socijalnom stanovanju. Do sada smo bili svedoci bezbroj afera vezanih za stanove koji su se gradili za socijalne kategorije stanovništva, a završavali u rukama onih koji najmanje u njih spadaju. Čime garantujete da ćete biti drugačiji od prethodnika koji su se time bavili?

- Zakonom će biti regulisani koje kategorije stanovništva imaju prava na „socijalno stanovanje" i neće biti prostora za one na nižim nivoima da manipulišu time. Neće se ostavljati pojedincima, opštinskim i državnim organima da kvalifikuju porodice koje ispunjavaju te kriterijume. Zakon je već u skupštinskoj proceduri, a vrlo brzo će se formirati i Agencija za socijalno stanovanje. Zatim ćemo pozvati i opštine da formiraju takve lokalne agencije koje već postoje u sedam gradova.

Izgradnja prvih socijalnih stanova po novom modelu mogla bi početi u martu naredne godine, dok se prva useljenja mogu očekivati do kraja 2009. Od 5.000 do 7.000 socijalnih stanova gradiće se prema novom zakonu o socijalnom stanovanju, čije se usvajanje očekuje u septembru ove godine.

Cilj je da se grade socijalni stanovi koji neće biti na tržištu, čija će cena izgradnje po kvadratu biti oko 325 evra, a koji će se izdavati pod kiriju socijalno ugroženim kategorijama stanovništva po ceni od 50 do 70 evra za stan od oko 60 kvadrata. To u drugim zemljama postoji i funkcioniše, Srbija kasni za tim zemljama, ali sada ćemo i mi to rešiti.

Da li država ima mehanizme za borbu protiv građevinske mafije?

- Zavisi šta podrazumevate pod građevinskom mafijom. Ako mislite na investitore koji grade bez građevinske dozvole, moj odgovor je - da! Postoji zakon koji treba da se primenjuje i koji to definiše. Kad je reč o sumnjivom kapitalu koji prolazi kroz građevinsku industriju, moje ministarstvo za to nije nadležno.To treba da tretira Uprava za pranje novca, ministarstvo finansija, poreska uprava. To bi trebalo da se reši donošenjem zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom i korupcijom koji bi predviđao da svi oni pravosnažno osuđeni kriminalci ostanu bez imovine stečene na taj način.

Da li očekujete pritiske i da li ih se plašite?

- Najbolja odbrana od pritiska je striktno insistiranje na sprovođenju zakona koji ste doneli. Ono što garantujem je da će zakon biti jednak za sve i nikakvim pritiscima niko neće moći da izbegne poštovanje jednog uređenog sistema. Očigledno je da zakon od 2003. godine nije odgovorio na izazove vremena u kojem je donesen i u kojem je sprovođen. Da bi se zakon sprovodio, treba da postoji i politička volja onoga ko taj zakon donosi. Dakle, kod njih tada nije bilo te volje.

Šta mislite o privatizaciji NIS-a i gasnom sporazumu sa Rusijom?

- Pitanje da li treba da se ratifikuje sporazum sa Ruskom federacijom ili ne, ne treba postavljati. Sporazum treba da se ratifikuje, jer je on jedno od najvažnijih strateških pitanja. Sa našeg stanovišta najvažnije je da novi kupac NIS-a, ma ko to bio, maksimalno poštuje ekološke standarde i da njegov budući rad ne bude na uštrb ugrožavanja i narušavanja životne sredine. Mislim da postoji ogromna većina koja podržava energetski sporazum i da je ceo energetski sporazum sa ruskom federacijom previše ozbiljno pitanje da bi se oko toga lomila politička koplja.

Kako će novi zakoni rešiti problem divlje gradnje u Beogradu i Srbiji?

- Donošenjem novog zakona želimo da uvedemo red, jer nelegalni objekti ne mogu da budu deo prometa nekretnina i da se tretiraju kao privredni subjekti. One izgrađene u prošlosti moramo da priznamo kao problem, ali ne možemo da ih rušimo. Omogućićemo vlasnicima da ih kroz zakonsku proceduru legalizuju i počnu njima da raspolažu u prometu nekretnina, da uzimaju kredite. Mogu da ih stave pod hipoteku ili da ih prodaju. Ali svaka divlja gradnja posle donošenja novog zakona će se smatrati krivičnim delom i rigorozno će se sankcionisati. Nije preterivanje ako kažem da s obzirom na našu urbanu kulturu, na efikasnost urbanih institucija i na mentalitetske probleme, proces legalizacije može trajati godinama, ali tvrdim da nove divlje gradnje neće biti.