Predsednik Svetske banke (SB) Robert Zelik pozvao je lidere grupe osam najrazvijenijih zemalja (G8) i velike proizvođače nafte da postignu sporazum o zaustavljanju rasta cena hrane i energenata i istovremeno upozorio da je svet sada "ušao u opasnu zonu", objavljeno je danas na bančinom sajtu.

Zelik je svoj poziv uputio u vidu pisma koje adresirano na čelnike zemalja najvećih izvoznika nafte i na učesnike ovogodišnjeg samita G8, koji će se održati od 7. do 9. jula na Hokaidu.

SB je već predložila da se na samitu G8 raspravlja i o predlogu koji je uputio Svetski program za hranu (WFP) i Međunarodni monetarni fond (MMF) o stvaranju fonda u vrednosti od deset milijardi dolara radi ukazivanja pomoći zemljama koje su najugroženije zbog rekordnog poskupljenja hrane i nafte.

"Ja tražim da G8 zajedno sa glavnim proizvođačima nafte sada utiče na rešenje krize. To je test za globalni sistem koji bi morao da pomogne najugroženijima", ukazao je Zelik i podsetio na raniju odluku najrazvijenijih zemalja da uvećaju pomoć siromašnom svetu, uključujući i Afriku, u periodu do kraja ove decenije.

"Za 41 zemlju koja se bori s posledicama visokih cena hrane, goriva i drugih strateški važnih proizvoda, poskupljenje (sirovina) od januara 2007. godine predstavlja negativan šok koji će umanjiti njihov bruto domaći proizvod (BDP) od tri do deset odsto", naveo je u svom pismu predsednik SB.

Zelik je podvukao da problemi koji su nastali zbog drastičnog poskupljenja hrane i energenata od početka minule godine najviše pogađaju decu iz siromašnih porodica, kao i malo urhranjeno stanovništvo, smanjujući njihovu otpornost na zarazne bolesti i izazivajući često i smrt.

"Rekordne cene nafte i visok skok cena hrane pogađa sve veći broj zemalja u koijima raste siromaštvo i socijalna napetost", ukazo je Zelik i dodao da se već sada beleže društveni neredi u više od 30 država zbog preskupe hrane i energenata.

Banka je, prema rečima Zelika, već osigurala za 12 najsiromašnijih zemalja pomoć u vrednosti 200 miliona dolara. Ta sredstva su samo deo Fonda u ukupnoj vrednosti od 1,2 milijarde dolara koji bi trebalo da se upotrebi za ukazivanje hitne pomoći i realizaciju razvojnih projekata u ugroženim delovima sveta.

Banka sada ima zahteve od 31 ugrožene zemlje širom sveta da im ukaže hitnu finansijsku pomoć koja se procenjuje na oko 400 miliona dolara, dodao je Zelik.

On je apelovao na darodavce pomoći, posebno iz najrazvijenijih zemalja, da pomoć ukažu hitno, jer se problem nestišice hrane i gladi mora rešavati bez odlaganja.

Šef SB je naveo da se siromašnim zemljama, posebno afričkim, mora obezbedti dovoljno kvalitetnog semene i veštačkog đubriva, posebno malim farmerima u Africi i ujedno pozvao proizvođače hrane da ukinu izvozne zabrane i razna ograničnja koja, takođe, utiču na poskupljenje osnovnih prehrambenih sirovina.

Zelik je u svom pismu zatražio od lidera G8 da razmotre dve nove mere koje bi pomogle da se svet lakše izbori s posledicama prehrambene krize.

Prva od tih mera se odnosi na obezbeđenje realizacije programa pomoći kroz Svtski program za hranu, a pomoću mehanizma UN, a druga bi obuhvatila izradu studije na osnovu koje bi se utvrdila međunarodna humanitarna strategija, kroz takozvani rezervni sistem za prehrambenu bezbednost.

Primena tih mera je u interesu siromašnih koji su najviše pogođeni prehrambenom i energetskom krizom i koji nisu u stanju sami da se izbore s tim problemom, zaključio je Zelik.