U uslovima konstantnog pada berze i nedostatka kvalitetnih hartija, u 2008. godini u plusu je samo investiciona jedinica jednog od devet fondova.

Penzijska društva u Srbiji uglavnom su zadovoljna tekućim poslovanjem u 2008. godini, iako za tako nešto, ako je sudeći prema kretanju jedinica, nemaju razloga. Od devet fondova, jedinica je tokom ove godine porasla samo jednom - „Rajfajzen futuri". U anketi Biznisa, međutim, svi su zadovoljni, a veće primedbe na uslove, što tržišne, što državne, u kojima u Srbiji treba obezbediti pristojnu penziju svojim članovima, ima samo Vojko Saksida, iz „Triglav penzije".

U uslovima razvijenog penzijskog tržišta, pozitivan skor srpskog „dobitnika godine" „Rajfajzen future" od 0,96 odsto (1,1 -19. avgusta 2008.), bio bi razlog za brigu, ali na nerazvijenom i hartijama siromašnom tržištu politički nestabilne zemlje, svaki procenat iznad nule je uspeh.

Za sve kriva berza

- U situaciji drastičnog pada vrednosti indeksa, kako na Beogradskoj berzi, tako i na berzama u regionu, ali i na svetskim i evropskim berzama, što je posledica prvenstveno globalne finansijske krize, naš fond je uspeo da ubeleži rast vrednosti investicione jedinice, sprovodeći konzervativnu investicionu politiku. Minimizacija izloženosti imovine tržišnom riziku, odnosno smanjenje učešća akcija u portfoliju fonda, obezbedila je pozitivan efekat investiranja - kaže Snežana Ristanović, direktor „Rajfajzen future", čiji fond od početka poslovanja beleži prinos investicione jedinice od 13,06%.

Zadovoljni svojim radom su i u „Delta Đenerali" društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, gde je investiciona jedinica od početka rada (15. novembar 2006.) do danas porasla za devet odsto.

- Imajući u vidu da je indeks Beogradske berze na nivou od oktobra 2006, kao i nivo kursa dinara u odnosu na evro, a pre svega činjenicu da upravljamo sa više od 11 miliona evra, ovo je rezultat kojim možemo biti zadovoljni. Naravno, sa pravom očekujemo da se poboljšanjem eksternih faktora, koji nezaobilazno utiču na naše poslovanje, dodatno ispolje i pozitivni efekti naše konzervativne investicione politike - rekla je Nataša Marjanović, direktorka DUPF „Delta Đenerali".

Kada već kod prinosa nema vrtoglavih brojki, fondovi se okreću supstanci - broju novopridošlih članova. „Delta Đenerali" se tako može pohvaliti da je zadobio poverenje preko 17 hiljada novih članova (ukupno 46 hiljada) u ovoj godini, a u „Dunavu" se mogu pohvaliti sa 11 hiljada članova (ukupno 89.000).

Rezultati svih fondova bi bili mnogo bolji da država, kako kaže Vojko Saksida, direktora „Triglav" dobrovoljnog penzijskog fonda, preduzima neke poteze kojima bi stimulisala i poslodavce i pojedince na šire uključivanja u dobrovoljne penzijske fondove.

Država ne pomaže

- Borimo se sa sijaset problema koji su najčešće van dometa kontrole i mogućnosti uticaja društva za upravljanje. Pre svega mislim na zakonsku regulativu, jer i dalje, osim akcija i državnih obveznica, nema drugih proizvoda na finansijskom tržištu u koja društva mogu da ulažu prikupljena sredstva, a ni politička situacija se nije mnogo popravila - kaže Saksida, čiji fond je tokom sedam meseci ove godine povećao broj članova za 57,6 odsto, a neto imovinu fonda za 202,7 odsto. Saksida kaže da tržište kapitala u Srbiji praktično ne postoji. Berzanski indeksi drastično padaju, a pad cena akcija, zajedno sa depresijacijom evra, utiče na smanjenje vrednosti investicionih jedinica svih dobrovoljnih penzijskih fondova. To kao posledicu ima negativne efekte ulaganja, a to sve dovodi do straha kod potencijalnih članova fondova, opominje Saksida.

Nadaju se boljem

- Uprkos turbulentnim političkim dešavanjima i oscilacijama na finansijskom tržištu koji obeležavaju prvi deo godine, rezultati pokazuju da je sve veće interesovanje poslodavaca i samih građana za obezbeđivanjem dodatnih izvora prihoda u starosti. Na nama je da nastavimo edukaciju građana i poslodavaca i ukažemo im na sve prednosti dobrovoljnih penzija - kaže Ana Stanković, direktor marketinga DUPF „Dunav", čiji fond ima neto vrednost imovine 22,4 miliona evra.

tekst: Marijana Antonijevic
izvor: [www.biznisnivine.com]