U trenutku kada je Slobodan Milošević otišao s vlasti, čak 65 odsto porodica u Srbiji imalo je prihod po članu niži od nivoa potrebnog za preživljavanje.

Uz prosečni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,4 odsto u periodu 2000–2008. oko pola miliona građana odskočilo je iznad linije siromaštva. Ipak, prosečne plate još uvek su niže nego u vreme poslednjeg premijera Jugoslavije Ante Markovića, a u odnosu na 1990. prosečne penzije su gotovo prepolovljene.

Tvrdnju da se danas živi bolje nego pre deset godina teško je opovrgnuti, jednako kao što je teško braniti tvrdnju da živimo mnogo bolje nego pre famoznog 5. oktobra 2000. Jer, uprkos neospornom napretku, nismo predaleko odmakli. O tome svedoči i tekst Lazara Šestovića i Marine Wes, objavljen u poslednjem broju „Kvartalnog monitora“, biltena Fonda za razvoj ekonomske nauke.

Kao što priliči nepristrasnoj analizi, analitičari Svetske banke ukazuju na krajnje lošu startnu poziciju Srbije koja je u tranziciju ušla kao jedna od najsiromašnijih država Evrope sa BDP-om po stanovniku koji je od 1989. do 2000. praktično prepolovljen. Vlada Zorana Đinđića preuzela je rukovođenje državom u kojoj je prosečna plata za deset godina smanjena osam puta, državu sa 735.000 nezaposlenih, 770.000 ljudi na prinudnim odmorima i 600.000 izbeglica i raseljenih. I to je, neosporno, otežavajuća okolnost s kojom većina zemalja u tranziciji nije morala da se suoči.

Prateći oporavak srpskog društva posle 2000. analitičari Svetske banke uočavaju da je snažan privredni rast u periodu 2000–2008. praćen povećanjem deficita tekućeg računa bilansa plaćanja i povećanjem duga privatnog sektora. Do „pregrevanja“ privrede, kažu autori analize, došlo je ponajviše zbog brzog kreditnog rasta u bankarskom sektoru i povećanih pozajmica koje su domaća preduzeća uzimala u inostranstvu. Tako je, na primer, krajem 2008. nivo duga srpskih firmi prema matičnim bankama u inostranstvu bio za 43 odsto viši od duga bankama u Srbiji.

Kao negativnu tendenciju, autori izdvajaju slabiju naplatu PDV-a, akciza i poreza na dohodak, što je dovelo do pada fiskalnih prihoda sa 42,9 u 2005. na 40,9 odsto BDP-a u 2008. I konačno, domete srpske tranzicije posebno srozava činjenica da privredni rast nije doprineo smanjenju stope nezapo­slenosti koja je u 2008. bila veća nego 2000.

Šta se dogodilo krajem prošle i tokom ove godine, dobro je poznato, a analitičari Svetske banke kao pozitivne stvari izdvajaju zaustavljanje pada industrijske proizvodnje i slabljenje inflatornih pritisaka. Ocenjujući da je najgori deo recesije prošao, autori prognoziraju da će se srpski BDP naredne godine oporaviti za 1,5 odsto, dok u 2011-2012. očekuju rast od tri do pet odsto. Sve to pod uslovom da se konačno reformiše neefikasni javni sektor, da se nastavi s poboljšanjem investicione klime i da se poveća štednja i privrede i stanovništva. Naime, iako naši građani u bankama čuvaju blizu šest milijardi evra, analitičari Svetske banke ističu da je stopa štednje u Srbiji niska, ispod 10 odsto BDP-a, po čemu smo na listi Svetskog ekonomskog foruma tek na 125. mestu.

Suočavanjem ovakve analize s euforičnim hvalisanjem političara osokoljenih ukidanjem viza, dolazimo do zaključka koji je teško osporiti: po brzini i kvalitetu sprovedenih reformi tranzicija u Srbiji ne spada u najgore, ali ni u najuspešnije. Koliko god se pravdali katastrofalnim startnim pozicijama, moramo priznati da ni drugima nije bilo lako. Eto, na primer, Estonija je po raspadu SSSR-a doživela kolaps, inflaciju od 1.000 odsto, cene goriva skočile su 10.000 odsto. A danas je to četvrta ekonomski najslobodnija zemlja sveta, s inflacijom od tri odsto, niskim carinama, nultim porezom na neraspoređenu dobit i BDP-om koji u iznosu od 80 odsto stvaraju privatna preduzeća. A promenili su 13 vlada za 15 godina. Mart Lar, prvi postkomunistički premijer Estonije, kaže da su za uspeh ključna tri faktora – vladavina prava, odlučnost da se bolne reforme sprovedu do kraja i, kao najvažnije, promene u glavama ljudi. Upravo te promene kod nas se dešavaju sporo, čak sporije od promena u institucijama. Dobrim delom zbog toga Srbija u društvu zemalja u tranziciji zauzima prvo mesto samo po ceni naftnih derivata.

Sve češći nestanci struje

Poređenje rezultata Istra­živanja poslovnog okruženja i ekonomskih performansi (BEEPS), koje je obavila Grupa Svetske banke, iz 2005. i 2008. ukazuje da je u Srbiji znatno povećan broj žalbi na infrastrukturu i kvalifikovanu radnu snagu. Na veštinu i obrazovanje radnika 2005. žalilo se 22 odsto, a 2008. 38 odsto anketiranih, a procenat firmi koje su prijavile nestanak struje u prethodnih dvanaest meseci gotovo se udvostručio: sa 32 u 2005. na 60 odsto 2008. godine.

Kretanje plata i penzija (EUR)

godina prosečna plata prosečna penzija

1990. 390 415

2000. 35 32

2005. 210 140

2008. 400 237

2009. 334* 232

*Poslednji objavljeni podaci su za oktobar 2009.

Izvor: [ blic.rs ]