Ekonomisti kažu da se povećanjem zarada i bonusima kupuju „državni" glasovi i naduvava inflacija Sindikalci prosvete već drugu godinu zaredom uspevaju da pred izbore dobiju značajno povećanje plate
Vlada Srbije odlučila je da državne službenike pred aprilske praznike, a pred majske izbore, obraduje ne samo povećanjem plata već i novčanim bonusima, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Dok se u srpskoj javnosti širi strah od sve veće inflacije, uočljivog manjka priliva stranog kapitala i neuspešnih privatizacija velikih preduzeća, zaposleni u javnoj upravi, prosveti, zdravstvu, i lokalnoj samoupravi olakšaće budžet za još 500 miliona dinara. Brigu je, doduše na rečima, Vlada pokazala i prema ostalim građanima, jer je preporučila da bi svoje radnike trebalo da nagrade i privrednici.

Koštuničin uskršnji dar

Dok Koštuničina vlada u ostavci u delu Srbije stvara pretprazničnu atmosferu, ekonomisti smatraju da nije vreme za slavlje i da novo povećanje javne potrošnje može samo pojačati inflaciju, a onda ceh plaćaju svi građani Srbije. Vlada pravda svoju odluku povećanjem troškova života u prethodnom periodu, dok je objašnjenje ekonomista mnogo prozaičnije - reč je o suptilnom političkom marketingu.

Nekom „pomoć" a nekom i povišice

3.000 dinara „pomoći" i povećanje plata 5% za 110.000 zaposlenih u zdravstvu i 120.000 u prosveti

5.000 dinara „pomoći" i 3% na plate za 62.000 službenika u javnoj upravi

5.000 dinara „pomoći" za radnike u kulturi

- Povećanje plata nije ništa drugo do čista kupovina glasača. Budžet je ionako prenaduvan, a ovim se doliva ulje na vatru mada će svi koji dobiju povećanje uskoro to i osetiti, jer će im inflacija obezvrediti sve što sada dobiju. U državi u kojoj se ionako previše troši, deliti novac pred izbore i to državnim službenicima nije ništa drugo nego isto ono što je rađeno u vreme Ante Markovića - kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

Stevanović navodi da je u Srbiji učešće države u BDP-u 50 odsto, a u ozbiljnim državama tek trećina.

Kako se došlo do prazničnih koverti i po kojim ekonomskim principima, pitaju se stručnjaci.

- Jasno je zašto se povećavaju plate prosveti i zdravstvu, jer je to predviđeno budžetom i usklađivanjem sa stopom inflacije, ali je potpuno neopravdano isto ovo za državnu administraciju koja već ima prevelike plate. Ovako glomazan birokratski aparat jedan je od osnovnih faktora velikog učešća države u BDP-u i nema nikakve logike da namesto smanjenja javne potrošnje koje je u ovom trenutku Srbiji neophodno, Vlada podgreva inflaciju. S druge strane, ono što Vladi treba jesu glasovi, a ona vrlo dobro zna gde da ih pronađe - kaže Mlađen Kovačević, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Prebačen plan

Srbija je prošle godine imala budžetski deficit od 1,5 odsto, a u ovoj je planiran još veći raskorak prihoda i rashoda državne kase - 1,9 odsto. Prema analizi iz poslednjeg broja „Kvartalnog monitora" beogradskog fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), povećanje deficita prvenstveno je posledica povećanja javne potrošnje. Ključna mera za smanjenje učešća javne potrošnje u BDP jeste značajno usporavanje rasta plata u javnom sektoru što bi značilo da fond plata u javnom sektoru ostvari maksimalni realni rast od oko dva odsto godišnje, poručuju iz FREN-a. Prema projekcijama budžeta državni službenici će ove godine dobiti platu 15,3 odsto, pri optimističnoj proceni od 6 odsto inflacije. Zaposleni u sektoru zdravstva lani su dobili veće plate za 23,9 odsto, a u sektoru za socijalni rad za 23,8 odsto. Obrazovanje koje i sada očekuje dodatak na platu prošle godine je ućarilo nešto manje od kolega iz zdravstva, i to 10,5 odsto.

Vladi se posrećilo

- Da je usvojen predlog ekonomista o zamrzavanju plata budžetskih korisnika na nominalnom nivou iz oktobra 2007. godine, koji je čak ušao u prvobitan memorandum o budžetu za 2008, moglo bi se sa sigurnošću tvrditi da Vlada kupuje glasove. Ovako je budžetskim planom predviđeno povećanje plata za prosvetare i zdravstvo, a Vlada „potrefila" termin za dodelu povišice. Ostaje nerazjašnjeno zašto se i na osnovu čega povećavaju zarade u administraciji, jer za to nema nikakvog plana - kaže Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta.

Na povećanje srpskih plata sa negodovanjem gleda i MMF, u čijem je poslednjem izveštaju za Srbiju zaključeno da je to neodrživo i da povećanje treba hitno redukovati.

Mlađen Kovačević kaže da bi Vlada trebalo da umesto deljenja para privredi smanji izdatke da bi ona kroz produktivnost mogla da poveća plate onima koji ih zaista zarađuju. Deo privrednika slaže sa ovom preporukom, a na savet Vlade da i oni obraduju svoje zaposlene pred praznike kažu da je neslana šala.

- Plate u javnom sektoru ionako su mnogo veće u javnom sektoru nego u privredi koja ima problem da isplati svoje radnike, a da te plate budu približne platama u javnom sektoru. Sigurno da će se ova odluka negativno odraziti na domaću privredu - kaže Radoslav Veselinović, vlasnik „Galeb grupe".

Potpuno je suprotnog mišljenja Dragan Đurić, vlasnik „Zekstre" i potpredsednik Privredne komore Srbije, koji kaže da su plate u javnom sektoru izuzetno niske, pa je odluka Vlade izuzetno pozitivna. O povećanju plata svojim radnicima Đurić nije želeo da govori.

Izvor: [www.biznisnovine.com]