Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da bi trebalo razmotriti mogućnost da se MMF-om pregovara o novom rebalansu budžeta Srbije za 2009. godinu.

On je upozorio da podaci u aprilu ukazuju da privreda stagnira i da je teško očekivati da se ostvare planirani budžetski prihodi.

Predstavljajući najnoviji broj mesečnog biltena "Makroekonomske analize i trendovi konjukturnog barometra", Stamenković je istakao "da ne razume zašto se striktno držimo toga da budžetski deficit ne bude veći od tri odsto, kada većina evropskih zemalja ima trostruko veći deficit" i dodao da je povećanje deficita budžeta mnogo bolja opcija od povećanja stope PDV-a.

"Budžetski deficiti u razvijenim zemljama su i do devet odsto, čak šest puta veći od početka krize", naveo je Stamenković i dodao da je, na primer, u Velikoj Britaniji deficit budžeta čak 11 odsto. Stamenković nije mogao da iznese ocenu da li su mere Vlade Srbije već dale razultate, istakavši da bi trebalo da prodje najmanje tri meseca od početka njihove primene, kako bi se dala kvalitativna ocena.

Poznati ekonomista je upozorio da nivo investicija pada trostruko brže od potrošnje, pri čemu je najviše primetan pad ulaganja u građevinarstvo, kao i investicije u kapitalna dobra, koje će biti daleko niže nego prošle godine. Stamenković je ponovio stav da će ove godine bruto-domaći proizvod (BDP) imati pad između pet i šet odsto, a najrealnija prognoza je oko četiri odsto.

Budžetski deficit, kako je objasnio Stamenković, mogao bi da se uveća sa predviđenih 70 na oko 100 milijardi dinara, jer to dozvoljava najavljena pomoć budžetu Svetske banke od 300 miliona dolara, i Evropske unije od 100 miliona evra, što zajedno iznosi oko 30 milijardi dinara.

Prihodi budžeta, kako je navedeno u MAT-u, u aprilu su smanjeni za oko 5,9 milijardi duinara, odnosno za 19 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Najviše su pali prihodi od PDV-a - 5,3 milijarde dinara, što je realno smanjenje od 26,4 odsto. Carinski prihodi su sa 6,1 milijarde pali na 4,2 milijarde dinare, ili realno za 38 odsto, dok su prihodi od akciza porasli u odnosu na april prošle godine za 1,5 milijrdi dinara, što je realno povećanje od 8,2 odsto.

Vrednost ugovorenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine u odnosi na isti prošlogodišnji period manja je za 45,5 odsto, a broj izdatih gradjevinskih dozvola za 16,7 odsto. Promet je bio manji za 3,2 odsto u tekućim cenama, a u stalnim cenama za 9,6 odsto, dok je međugodišnja inflacija od 8,8 odsto bila za 2,3 procentna poena veća nego u Rumuniji, prvorangiranoj zemlji u EU po visini inflacije.

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, statistički podaci za april su nepovoljniji nego prethodnog meseca. Umanjena je proizvodnja električne energije, derivata nafte, sirovog gvoždja i čelika, a opala je i proizvodnja automobila i nameštja, dok hemijska industrija beleži negativne tendencije u proizvodnji.

Izvor: [ b92.net ]