Iz meseca u mesec raste broj građana koji kasne sa otplatom kredita. Stanje, bar zasad, kako kažu u Udruženju banaka Srbije, nije alarmantno. Jedna hipoteka za osigurani kredit je naplaćena, a 30 je zbog kašnjenja stiglo na naplatu.

Građani su u januaru bili zaduženi 401,9 milijardi dinara, što je 1,2 odsto više nego na kraju decembra. Najveći dug građana je po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju. Odobreno je 71.173 kredita za kupovinu stanova, od čega je 47.958 osigurano u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Njihov prosečan iznos je 30.798 evra, a osiguranog 33.926 evra.

- Samo jedna hipoteka za osigurani kredit je do sada naplaćena, a 30 kredita zbog kašnjenja dospelo je na naplatu. Od ukupnog broja korisnika 4,2 odsto na vreme ne otplaćuje mesečne rate, što je 0,7 odsto u ukupnom iznosu stambenih kredita - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, dodajući da problem u izmirivanju obaveza građanima pravi rast evra.

Mnogi građani su se naime zadužili do dozvoljenog maksimuma od 30 odsto zarada za kratkoročne pozajmice, odnosno polovine prihoda za stambene kredite. Tako da u slučaju kad evro jača a zarade u i dinarima ostaju nepromenjene, životni standard opada i oni imaju teškoće pri izmirivanju obaveze za kredite.

Aleksandar Jović, direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, kaže da kada klijenti imaju problema u vraćaju rate, sve se čini kako bi se pronašlo rešenje.

- Banke se često u dogovoru sa nama trude da budu tolerantne, da klijentu omoguće neke pogodnosti, recimo da jedan period plaćaju samo kamatu, a ne i glavnicu ili da dobiju grejs period - ističe Jović.

Prodavci nekretnina kažu da stanovi pod hipotekom, kada se ona aktivira, teško mogu da nađu kupca jer, kako objašnjava Kaća Lazarević, suvlasnik agencije „Alka”, niko rado ne kupuje nekretninu za koju zna da će iz nje porodica biti prisilno iseljena.

- U Srbiji ne postoji razrađen sistem iseljavanja. Bojim se da će se banke naći u situaciji da će zbog skupih stambenih zajmova i nesigurnih radnih mesta klijenti sve više početi da kasne sa otplatom rata i da će tako dobiti nekretnine sa kojima neće znati šta da rade - kaže Lazarević.

Inače, u novinama je sve više oglasa u kojima se nude objekti pod hipotekom na prodaju. Reč je o garancijama na kuće, poslovne zgrade koja su preduzeća dala kada su uzimala kredite. U Srbiji, prema podacima Udruženja banaka, poslednjeg dana januara 8,5 odsto preduzeća je kasnilo u plaćanju obaveza prema bankama, dok je taj procenat kod preduzetnika nešto niži - 8,2 odsto.

Kako banke rešavaju problem kašnjenja

- Prvi telefonski poziv - podsećanje da se rata plati

- Drugi telefonski poziv - ukoliko klijent ratu ne plati, dogovora se sastanak kako da se prebrodi problem

- Nakon 15 dana banka šalje opomenu

- Ako ni tada klijent ne plati ratu, pozivaju se žiranti da preuzmu dug

- Aktiviranje administrativne zabrane na zaradu žiranata

- Slanje opomene, sa podsećanjem o

mogućnosti aktiviranja hipoteke

(stambeni krediti)

- Slanje druge opomene - obaveštenje da će biti pokrenut postupak prodaje založene nepokretnosti

- Pokretanje postupka prodaje nepokretnosti podnošenjem zahteva katastru

Izvor: [ blic.rs ]