Preduzeća u Srbiji duguju preko dve milijarde evra, a račun svake šeste kompanije je blokiran. U 2008. zatvoreno 2.013 više preduzeća nego što je otvoreno.

Prema podacima Narodne banke Srbije, na računima preduzeća u Srbiji blokirano je više od 216 milijardi dinara. Među najvećim dužnicima su Protekta, Eko produkt, Ronako, koji je u vlasništvu Radoslava Rodića i Europen grupa, koju drži nedavno uhapšeni Branivoje Lazović.

Preduzeća u Srbiji duguju dve milijarde i trista miliona evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, računi 58 hiljada kompanija su zbog prinudne naplate blokirani.

Privrednici duguju bankama za kredite, državi za porez ili dobavljačima za robu.

Firma Protekta duguje tri milijarde dinara. Eko produkt, firma koja se pominje u aferi “stečajna mafija”, duguje dve milijrade i trista miliona dinara.

Ronaku, preduzeću vlasnika Glasa javnosti Radislava Rodića, dve milijarde dinara su u blokadi više od godinu dana.

Slede ih Eltim, sa milijardu i sedamsto miliona dinara duga, i Euroluks petrol , preduzeće uhapšenog Branivoja Lazovića u čijem sastavu su ELP pumpe, sa milijardu i trista miliona dinara duga.

Euroluks je već mesec i po dana u blokadi. Kako kažu u tom preduzeću, najviše duguju bankama ali i oni imaju problem sa naplatom potraživanja.

Početak svojih problema vezuju za ekonomsku krizu i najavljuju da će prodati do 70 odsto udela u firmi.

“Sa svima smo postigli stend baj aranžman. Delimična prodaja će namiriti potraživanja banaka i dugovanja dobavljačima. Sve je počelo sa svetskom ekonomskom krizom, račun naše firme je blokiran u decembru 2008.”, kaže Olivera Stojanović, PR Europen grupe.

Podaci Narodne banke pokazuju i da se broj dužnika povećava. Od jula prošle godine kada ih je bilo oko 49.000 taj broj se u februaru 2009. povećao na skoro 58.000.

O efikasnosti nadležnih institucija koje bi trebalo da omoguće naplatu dugovanja ili da ugase takve firme govori podatak da se na spisku blokiranih nalaze i preduzeća koja su, prema podacima Narodne banke, u prinudnoj naplati i po 14 godina.

Veliki broj zatvorenih preduzeća

Unija poslodavaca saopštila je da je prošle godine u Srbiji zatvoreno 2.013 preduzeća više nego što je otvoreno.

Prema njihovoj oceni, to pokazuje da su svi relevantni faktori razvoja ekonomske politike naše zemlje u potpunosti zakazali i podbacili. Nelikvidnost preduzeća označena je kao najveći problem, pošto je navedena kao jedan od razloga zatvaranja u 67 od 83 slučaja.

Unija je saopštila da je sprovela anketu među vlasnicima i direktorima 83 od 2.013 firmi zatvorenih u 2008. godini, sa ciljem da utvrdi glavne razloge zašto ta preduzeća nisu mogla da opstanu, zadrže zaposlene i normalno privređuju.

Glavni razlozi za nelikvidnost su kašnjenje naplate, koja je u proseku bila 125 dana, previsoki ukupni porezi i doprinosi na zarade, nelojalna konkurencija "sive ekonomije" i avansni porez na dodatu vrednost.

Kao drugi razlog navedena je nemogućnost naplate potraživanja, jer je za prosečnu naplatu trebalo 125 dana. Preduzeća su tako mesecima uplaćivala PDV unapred, čekajući od četiri do šest meseci da naručioci njima plate robu ili uslugu.

"Siva ekonomija" i rad "na crno" navedeni su kao treći razlog, pošto predstavljaju veliku konkurenciju firmama koje su prijavljivale radnike i redovno plaćale poreze i doprinose na zarade državi.

Jedan od razloga za zatvaranje preduzeća jesu i birokratija i korupcija, a kako je istaknuto u saopštenju, vlasnici preduzeća "ogorčeni su na državu i važeće zakonske propise", posebno na organizaciju rada u poreskim upravama, opštinskim kancelarijama za privredu, ispostavama fonda PIO, katastrima, odeljenima MUP-a i drugim državnim službama sa kojima privrednici svakodnevno dolaze u dodir.

Mali obrtni kapital je još jedan od razloga, a vlasnici firmi imali su pritužbu na to što država firmama sa malim obrtnim kapitalom u početku poslovanja ne daje olakšice, a sledeći razlog su duplo skuplja struja, voda i komunalne usluge, komunalne i druge takse.

Vlasnici preduzeća žalili su se i na nedostatak sredstava za ulaganje u obrazovanje zaposlenih i nedovoljnu informisanost onih koji počinju da se uključuju u biznis.

Izvor: [ b92.net ]