Guverner Narodne banke Radovan Jelašić upozorio je da bi država, ukoliko nastavi sa sadašnjim tempom uzimanja stranih kredita, mogla da dospe u dužničku krizu.

"Za prvih osam meseci ove godine javni dug je povećan za šest odsto i ukupno iznosi 32 procenta brutonacinalnog proizvoda (BNP), što još uvek nije mnogo. Opasnija je brzina novog zaduživanja, jer bi nas ovaj tempo odveo u dužničku krizu", rekao je guverner za novosadski "Dnevnik".Prema njegovom mišljenju, održiv je dogovor Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda da budžetski deficit u idućoj godine ne pređe četiri odsto BNP, ali da svi rizici nisu uklonjeni.

"Put koji je Srbija izabrala - da ne povećava poreze, već da deficit smanjuje isključivo snižavanjem rashoda - dozvoljava nam sada nešto veći budžetski minus, ali pod uslovom da se pripremi teren za trajnjo smanjivanje javne potrošnje", rekao je Jelašić.

On je, međutim, podsetio da nema mnogo potvrda da su u prošlosti takve namere i uspešno realizovane.

"Ukoliko ne smanjimo broj zaposlenih u državnoj administraciji, ne reorganizujemo penzioni sistem i drugo ostaće samo prazna obećanja koja će nas dovesti do još većeg javnog duga", zaključio je Jelašić.

Izvor: [ blic.rs ]

Guverner Narodne banke Radovan Jelašić upozorio je da bi država, ukoliko nastavi sa sadašnjim tempom uzimanja stranih kredita, mogla da dospe u dužničku krizu.

"Za prvih osam meseci ove godine javni dug je povećan za šest odsto i ukupno iznosi 32 procenta brutonacinalnog proizvoda (BNP), što još uvek nije mnogo. Opasnija je brzina novog zaduživanja, jer bi nas ovaj tempo odveo u dužničku krizu", naveo je guverner NBS.

Prema njegovom mišljenju, održiv je dogovor Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda da budžetski deficit u idućoj godine ne pređe četiri odsto BNP, ali da svi rizici nisu uklonjeni.

"Put koji je Srbija izabrala - da ne povećava poreze, već da deficit smanjuje isključivo snižavanjem rashoda - dozvoljava nam sada nešto veći budžetski minus, ali pod uslovom da se pripremi teren za trajnjo smanjivanje javne potrošnje", rekao je Jelašić.

On je, međutim, podsetio da nema mnogo potvrda da su u prošlosti takve namere i uspešno realizovane. "Ukoliko ne smanjimo broj zaposlenih u državnoj administraciji, ne reorganizujemo penzioni sistem i drugo ostaće samo prazna obećanja koja će nas dovesti do još većeg javnog duga", zaključio je Jelašić.

Guverner kaže da je važno da Srbija na srednji i dugi rok smanjuje javnu potrošnju. On je rekao da bi bilo veoma loše da Srbija u narednim godinama ne smanjuje javnu potrošnju, jer je u medjuvremenu porastao javni dug - i domaći, putem izdavanja trezorskih zapisa, ali i inostrani.

On je naglasio da je ključno pitanje da li povećanjem javnog duga nešto dobijamo, odnosno da li se sredstva troše na investicije ili na održavanje javne potrošnje na istom nivou. Prema njegovim rečima, dogovoreni budžetski deficit od četiri odsto u narednoj godini daće mogućnost centralnoj banci da nastavi s relaksacijom monetarne politike.

"Raspolažemo informacijama da država u narednoj godini planira da podigne cene određenih energenata i nama bi bilo mnogo bolje da to uradi pre, jer bi nam to dozvolili da budemo agresivniji u relaksaciji monetarne politike", rekao je guverner NBS i precizirao da misli na najavljeno povećanje cene struje u narednoj godini.

Jelašić je napomenuo da NBS ne može da "trči ispred rude" s popuštanjem monetarne politike, ako zna da se u narednih šest ili 12 meseci očekuje poskupljenje energenata.

Izvor: [ b92.net ]