Sindikati su očekivali, Vlada je najavljivala, ali do pregovora danas nije došlo. Bilo je samo nekih kratkih konsultacija. Uvek smo za razgovore i rešenje problema, kažu u sindikatu, upozoravajući da je njima svejedno da li će do cilja stići razgovorima ili štrajkovima. Fakat je da država nema dovoljno novca u budžetu za dalja dotiranja penzionog fonda, jer sada Vlada mora da namiri skoro 50 odsto ili nekoliko stotina milijardi dinara. Sve i da hoće, novca jednostavno nema. S druge strane, gotovo svi sindikati tvrde da je na sceni “socijalni lapot” i zbog problema sa penzijama najavljuju obaranje Vlade.

Problem neodrživog sistema finansiranja penzionera star je decenijama i to jeste vruć krompir koji je nasleđen, za koji ova vlada nije odgovorna i koji više ne trpi odlaganje rešenja. Sada na sto zaposlenih imamo 85 penzionera i 45 onih koji ne rade i takva situacija nije više moguća. Bez rasta i razvoja, dakle uvećanja bruto društvenog proizvoda, sindikati mogu tražiti šta hoće, a Vlada može obećati sve što mora. Ekonomska realnost će biti jedina mera koja će odrediti iznos penzija. To nije, kažu ekonomisti, proizvoljna i dogovorna kategorija.

Potrošnja na udaru

- Narednih godina je na udaru tekuća potrošnja države, zatim kontrola rasta plata u javnom sektoru i svođenje novca koji ide u penzioni fond u realne okvire. Usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu, u narednih pet godina penzije mogu da iznose 10 odsto od bruto društvenog proizvoda (BDP) i samo se na taj način obezbeđuje održivost sistema. Ako raste bruto domaći proizvod, a opada procenat koji se izdvaja za tekuću potrošnju, to ne znači i smanjenje plata i penzija. Naprotiv, one će apsolutno da rastu, kaže profesor dr Jurij Bajec.

Izvor; [ blic.rs ]