Razvili smo vredan i transparentan biznis, uz neumrljani etički aspekt poslovanja bez korupcije, a na to smo u “Telenoru” veoma ponosni. Uveren sam da će Beograd postati stecište stranog kapitala na Balkanu. Srbija treba da bude ponosna jer je otvorena država čiji građani imaju toplinu kakvu do sada nisam iskusio i zbog koje ću uvek biti dobar ambasador Srbije - rezimira Stajn Erik Velan, direktor “Telenora Srbije” i predsednik UO Saveta stranih investitora, koji odlazi u Indiju na novu dužnost.

Velan kaže da uoči dolaska nije znao mnogo o našoj zemlji, da je bio “radoznao i uzbuđen,” ali da, uz izvinjenje medijima, mora da ukaže da njihovo pisanje “može stvoriti pogrešnu sliku o nekoj zemlji i njenim građanima”. Srbija ima kombinaciju ljudskog potencijala i velikog broja mogućnosti da stane na noge, kaže Velan.

Kako ocenjujete dosadašnje državne napore usmerene na tržište komunikacija?

- Stvoreno je zdravo, kompetitivno tržište telekomunikacija, sa tri operatera koji daju prvoklasnu uslugu. Osim toga, cene usluga padaju, sa pokrićem.

Šta dobro, a šta loše ostavljate svom nasledniku u “Telenoru”?

- Najveći kapital su ljudi. Imam sreću da u firmi radi 1.200 zaposlenih motivisanih za rad, a da je kolektiv dobro organizovan. Napravili smo kompaniju koja odlično posluje, tako da će, s druge strane, biti zaista velika očekivanja od novog direktora.

Da li je globalna finansijska kriza uticala na polje mobilne telekomunikacije i kako?

- Srbija je zasad nekako pošteđena posledica globalne finansijske krize, a veoma je pozitivno vođenje pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom. U poređenju sa Ukrajinom, Crnom Gorom i Mađarskom, gde takođe poslujemo, Srbija jeste u jačoj poziciji. Uveren sam da će se efekti globalnog finansijskog potresa osetiti u maju.

Sa pozicije doskorašnjeg predsednika Upravnog odbora Saveta stranih investitora u Srbiji, šta biste preporučili Vladi?

- Savet stranih investitora je sve rekao u beloj knjizi, to je njegov doprinos razvoju dobre poslovne klime u Srbiji. Vlada bi morala da do kraja sprovede pojednostavljenje administrativnih procedura, nazvano “proces giljotina”. Osim toga, da drugačije komunicira sa javnošću. Ne da najpre nešto obeća, pa da onda radi na tome, već da uradi, stvori nešto, pa tek tada govori o tome.

Na koji način vas je profe-sionalno i lično obogatilo to što ste radili u Srbiji?

- Srbija me je naučila da samo ako se otvoriš i daš, možeš nešto da dobiješ. Dobrodošlicu sam imao od početka, ali bilo je, naravno, raznih problema. Veoma je važno da bude stvoren ambijent da se stranci koji imaju biznis u Srbiji osećaju dobro.

A šta bi građani Srbije mogli da nauče od Norvežana?

- Neku vrstu skromnosti i poniznosti. Ministar spoljnih poslova Norveške je rekao da “treba imati hladnu glavu i toplo srce”. Ne živim da bih radio, već radim da bih mogao dobro da živim. Ako je na poslu teško, to ne prenositi na privatni život. Možda mi, Norvežani, imamo i manje straha od vlasti, više dovodimo u pitanje to što rade. U Srbiji je obrnuto, što se vidi već na primeru odnosa domaćih direktora i zaposlenih. U Norveškoj je prihvatljivo i poželjno da zaposleni raspravlja sa pretpostavljenim o odluci koju je doneo jer više mišljenja donosi bolji bilans uspeha.

Fiksna telefonija i nije neko rešenje za „Telenor”

Mislite li da bi “Telenor “ trebalo da se nadmeće za nacionalnu licencu u oblasti fiksne telefonije, gde još imamo monopol?

- Dobro je uvesti novog operatora u fiksnu telefoniju, a da li će “Telenor” učestvovati u tome, to je već u delokrugu novog direktora. Ne mogu da otkrivam planove kompanije. Lično, nisam mišljenja da bi to za nas bilo dobro jer civilizacija ide ka mobilnoj telefoniji zato što ona odgovara potrebi ljudi za brzom komunikacijom. I seljak nosi na njivu mobilni telefon, ne sedi kod kuće kraj fiksnog, čekajući poziv! S druge strane, internet je sve mobilniji. Takođe, kretanje cena pokazuje tendenciju u korist mobilne telefonije: polako se izjednačava sa cenom fiksne telefonije.

Autor: D. Veljković | Foto:g. srdanov |

Izvor: blic.rs