Da Srbiji preti opasnost dužničke krize pokazuju državni i privatni spoljni dug koji su krajem marta iznosili 23,77 milijardi evra, što je preko 70 odsto BDP-a.

Predvodnik u zaduživanju su srpska preduzeća koja duguju oko polovine - 10 milijardi. Ono što brine je brzina rasta, ali i to da preduzeća kasne sa otplatama.

Ukupan javni dug Srbije u martu ije bio 23,27 milijardi evra. Od toga, na javni sektor odnosi se 7,58 milijardi, dok su dugovanja banaka i preduzeća - 15,69 milijardi evra.

"Državni i privatni spoljni dug Srbije već je kritično veliki, jer je premašio 70 odsto bruto domaćeg proizvoda. Postoji iluzija da dug države, odnosno javni dug, trenutno nije preterano veliki, ali je brzina njegovog rasta velika. U krizama po pravilu pojavljuju se prethodno 'sakriveni' dugovi, kao što su garancije države i lokalni dugovi, tako da neke revizije javnog duga Srbije pokazuju da on sada nije 32 odsto BDP već 36 odsto", upozorenje je Pavla Petrovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

U krizi postoji i posebna opasnost da se javni dug dodatno uveća, pošto takvo “vanredno stanje” često prisiljava državu da preuzme na sebe deo privatnog duga, kako bi sprečila velike socijalne potrese i otpuštanja.

"Međunarodno iskustvo potvrđuje da je u zemljama u razvoju kritičan nivo javnog duga od 60 odsto BDP, jer svako uvećanje dovodi do smanjenja potencijalnu stopu privrednog rasta za dva procentna poena. Na primeru Srbije to bi značilo da posle krize umesto po očekivanoj stopi od pet odsto privreda raste po stopi od tri odsto", kaže Petrović.

Na pitanje šta bi sugerisao kreatorima ekonomske politike kada je reč o novim kreditima, profesor Petrović odgovara da Srbija mora da napravi srednjoročnu strategiju.

Struktura spoljnog duga

Javni sektor                                                          7,581       milijardi evra

Privatni sektor                                                    15,696       milijardi evra

- Srednjoročni i dugoročni krediti ukupno           13,5           milijardi evra

- banke                                                                 2,968       milijardi evra

- preduzeća                                                        10,532       milijardi evra

- Kratkoročni dug ukupno                                     2,196       milijardi evra

- banke                                                                 1,986       milijardi evra

- preduzeća                                                          210,1       milion evra

Ukupan spoljni dug                                             23,278       milijardi evra

Napomena: Izvor Narodna banka Srbije

"Dobar primer je Nemačka koja ima deficit od pet odsto, a koja je donela šestogodišnji program kako da ga dovede na ravnotežu. To mora i Srbija da primeni jer ne može se na kratke staze, dug odjednom naraste i ulazite u krizu. Situacija je takva da zahteva dobar plan na srednji rok, naročito ako se ima u vidu da se iduće godine završava stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, onda slede izbori. Sve nas to, međutim, gura na horizont od godinu dana", naglašava Pavle Petrović.

Nije samo država ta koja se zadužuje. Spoljni dug privatnog sektora na kraju marta iznosio je 15,7 milijardi evra, od čega dug banaka čini 31,6 odsto, a preduzeća 68,4 odsto. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju i da su banke u odnosu na prošlu godinu više uzimale dugoročne kredite.

"Dugoročni izvori evra u Srbiji ne postoje, a banke moraju da imaju usklađenu ročnost izvora sa odobrenim kreditima, odnosno aktive sa pasivom. Zato se i poseže sa kreditnim linijama iz inostranstva", kaže Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora “Erste banke”.

Kako rastu dugovanja

Korisnik kredita                                     31. 12. 2009.     31. 3. 2010.      30. 4. 2010.

Preduzeća                                             959.620             1.011.638         987.181

Preduzetnici                                             43.986                 47.112           47.018

Stanovništvo                                          397.105               423.197          429.681

Ukupno:                                               1.400.711           1.481.948        1.463.880

Napomena: Iznosi su u milionima dinara, izvor Udruženje banaka Srbije, zaduživanja u Srbiji

Naš sagovornik smatra da nije problem u tempu zaduživanja, već u nameni za koju se na kraju krediti utroše. "Najveći deo novca otišao je u potrošnju, za uvoz i posle kupovinu polovnih automobila, “milki” čokolada, plazma televizora… Imamo prostora da se još više zadužujemo, ali se taj novac mora utrošiti za dugoročne investicije, infrastrukturu prevashodno", ukazuje Carić.

Iako se kriza u Srbiji uveliko oseća, privredni život koji podrazumeva rast i razvoj ne može se zaustaviti. Prošle godine prioritet privrede je bilo očuvanje likvidnosti pa su preduzeća uzimala kratkoročne zajmove. Od ove godine situacija se promenila u korist investicionih dugoročnih zajmova.

"Deo preduzeća je aktivirao odluke o investiranju tako da postoji određena tražnja za investicionim kreditima. Ta tražnja je daleko ispod one koja je bila pre početka krize, ali se oseća pozitivan trend", kaže Dušan Radičević, direktor sektora za rad sa privredom “Folks banke”.

Održivost javnog duga

Opis                                          decembar 2008.        decembar 2009.         mart 2010.

Stanje javnog duga u % BDP                      26,3                           32,4                   33,3

Stanje javnog duga u % godišnjeg izvoza  86,5                         116,2                 117,9

Otplata javnog duga u % BDP                       1,9                             5,8                     7,4

Otplata javnog duga u % godišnjeg izvoza   5,9                           20,9                   26,3

Napomena: Izvor Narodna banka Srbije

Proteklih godina veoma popularni, zbog svoje povoljnosti bili su takozvani “prekogranični zajmovi” koje su preduzeća uzimala direktno iz inostranstva. Upravo to je i doprinelo da spoljni dug privatnog sektora koga čine preduzeća na kraju marta iznosi 10,7 milijardi evra. Interesantno je da je oko trećinu (32,4 odsto) inostranih kredita koje su firme koristile odobrile strane banke i finansijske institucije koje su povezana lica sa domaćim bankama. Oko 25,8 odsto su kredite koje su odobrila inostrana preduzeća povezana sa domaćim dužnicima.

"Sve se manje odobravaju takozvani prekogranični krediti, jer su zbog krize banke u inostranstvu veoma oprezne. “Fudlend” je pre nekoliko godina povukao 'kros border' kredit, koji smo u međuvremenu vratili. Trenutno su najpovoljniji subvencionisani zajmovi koje smo mi uzeli većinom za obrtni kapital. Svaku odluku o dodatnom zaduživanju dobro procenjujemo, jer su za razliku pooštreni uslovi, odnosno obezbeđenja koje banke zahtevaju", kaže Vaso Lekić, direktor “Fudlenda”.

Način da preduzeća prebrode krizu prilikom otplate je uzimanje kredita za reprogram. Pionir iz Subotice proteklih godina uzeo je više prekograničnih kredita, ali se zadužio i kod banaka u Srbiji. "Uglavnom vraćamo svoje obaveze prema bankama redovno, ali kada se desi, a desi se, da kasnimo to je situacija kada to nije problematično ni za nas, ni za banke", ističe Stevan Santov, generalni direktor “Pionira” iz Subotice.

Inače, u toku prvog kvartala, privatni sektor zadužio se u inostranstvu po prosečnoj stopi za dugoročne kredita od 3,8 odsto, uglavnom kamate su varijabilne. Prosečna ročnost kredita je četiri godine i tri meseca, a period počeka tri godine.

Koliko preduzeća kasne u otplati kredita Korisnik kredita     31. 12.     31. 3.      31. 4.

Pravna lica                                                                               8,8%     11,7%     12,2%

Preduzetnici                                                                               8%        9,4%       8,2%

Izvor: Udruženje banaka Srbije, kašnjenja preduzeća su dospele i nenaplaćene obaveze preko 15 dana

Izvor: [ b92.net ]