Srpska privreda nije prošla i završila strukturne reforme privrednog sistema, nije ponudila dovoljno robe koju drugi žele da kupe, potrošila je pare od privatizacije umesto da ih pametno investira,a i dalje se troši dosta više (20 odsto) od onoga što se zaradi. Struktura srpskog izvoza je loša i sa godinama nije mnogo postajala bolja, spoljno trgovinski deficit je visok, privreda je zadužena (naravno u evrima), uz slabljenje domaće valute.

 Kako se globalna ekonomska situacija bitno promenila, i Srbija je osetila efekte svetske ekonomske krize. Ekonomisti sada iznose brojne zabrinjavajuće podatke. Planirani rast GDP u 2009. godini procenjuje se na 0,5 do jedan odsto u odnosu na prosečnih šest procenata prošlih godina. Primetan je i usporen rast davanja kredita privredi uposlednjem kvartalu prošle godine i taj trend se nastavio i u ovoj. Produžuju se rokovi plaćanja u privredi na više od 100 dana. Pošto obaveze mogu da se finansiraju ili iz daljeg rasta prihoda/profita ili zaduživanjem, postoji realna opasnost da se ukupna nelikvidnost znatno poveća. Nelikvidna preduzeća ugrožavaju kako druga preduzeća i banke tako i državni budžet. Nelikvidnost srpske privrede jedan je od najvećih problema sa kojima se trenutno suočavamo i koji pogubno utiče na svakodnevno poslovanje mnogih privrednih subjekata u zemlji. Privredni parametri nisu nimalo ohrabrujući, a prognoze još manje. Stručnjaci iz Instituta za tržišna istraživanja upozoravaju na veoma veliki pad proizvodnje u poslednja tri meseca, izvoza, ali i uvoza, što su sve parametri za stanje privrede koje se naziva recesija. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da će mnogo teži i opasniji bi ti talas krize koji tek treba da dođe.

Srpska privreda nije prošla i završila strukturne reforme privrednog sistema, nije ponudila dovoljno robe koju drugi žele da kupe, potrošila je pare od privatizacije umesto da ih pametno investira, a i dalje se troši dosta više (20 odsto) od onoga što se zaradi. Struktura srpskog izvoza je loša i sa godinama nije mnogo postajala bolja, spoljno trgovinski deficit je visok, privreda je zadužena (naravno u evrima), uz slabljenje domaće valute. Kako se globalna ekonomska situacija bitno promenila, i Srbija je osetila efekte svetske ekonomske krize. Ekonomisti sada iznose brojne zabrinjavajuće podatke. Planirani rast GDP u 2009. godini procenjuje se na 0,5 do jedan odsto u odnosu na prosečnih šest procenata prošlih godina. Primetan je i usporen rast davanja kredita privredi u poslednjem kvartalu prošle godine i taj trend se nastavio i u ovoj. Produžuju serokovi plaćanja u privredi na više od 100 dana. Pošto obaveze mogu da se finansiraju ili iz daljeg rasta prihoda/profita ili zaduživanjem,postoji realna opasnost da se ukupna nelikvidnost znatno poveća. Nelikvidna preduzeća ugrožavaju kako druga preduzeća i banke tako i državni budžet. Nelikvidnost srpske privrede jedan je od najvećih problema sa kojima se trenutno suočavamo i koji pogubno utiče na svakodnevno poslovanje mnogih privrednih subjekata u zemlji. Privredni parametri nisu nimalo ohrabrujući, a prognoze još manje. Stručnjaci iz Instituta za tržišna istraživanja upozoravaju na veoma veliki pad proizvodnje uposlednja tri meseca, izvoza, ali i uvoza, što su sve parametri za stanje privrede koje se naziva recesija. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da će mnogo teži i opasniji biti talas krize koji tek treba da dođe.

– Likvidnost je u Srbiji odavno napušten koncept. Nekada je svako preduzeće imalo dve vrste fondova, jedan za osnovna sredstva, kroz amortizaciju, i fond obrtnih sredstava koji je služio za nabavke i plaćanja. Kada se to poremeti i sredstva iz prihoda ne odvajaju za ove namene, kompanija, ali i celokupna privreda, počinje da propada. A to je bolest koja nas nije napustila poslednjih 50 godina – kaže za Market prof. dr Milovan Kanjevać, direktor Instituta za tržišna istraživanja.

Nedavno je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, izneo podatak dačak 58.069 preduzeća u Srbiji ima blokiran račun. Broj dužnika veći je za 10,8 odsto nego u oktobru 2008. godine, kada ih je bilo 52.328. Broj neprekidno blokiranih duže od 60 dana iznosi 6.650, odnosno 11,5 odsto, dok su čak 37.083 preduzeća, ili 63,9 odsto, blokirana duže od 360 dana. Ukupan iznos zaduženja na blokiranim računimana dan 13. februara 2009. godine iznosio je 218,4 milijarde dinara i taj iznos veći je za 32,9 odsto nego 1. oktobra 2008, kada je iznosio 164,6 milijardi dinara. Ekonomisti se slažu da je povećanje broja blokiranih računa preduzeća posledica krize koja je zahvatila domaću privredu,i to, pre svega, zbog otežane likvidnosti.

Prema rečima srpskog guvernera, zbog nemogućnosti izmirenja obaveza prema državi i dobavljačima, svakodnevno se povećava broj firmi koje odlaze u stečaj. Zbog toga najviše trpe budžet i zaposleni. Tako je najveći trgovac tehničkom robom Eltim zatvorio više od 30 svojih prodavnica zbog blokiranog računa i duga od 1,7 milijardi dinara. Iako je reč o velikom igraču, dospele obaveze očigledno su bile preveliki teret za njih. Prema informacijama koje su dolazile iz privrednih krugova, račun Eltima blokiran je zbog dospelih, a neplaćenih rata kredita.

Veliku prašinu podigla je i blokada računa preduzeća Europen, vlasnika Euroluks petrola u čijem se sastavu nalaze i ELP pumpe. Račun je blokiran početkom ovegodine, takođe zbog ne izmirenih dugovanja prema bankama, ali i dobavljačima.

Prema podacima Narodne banke, najveći dužnik u Srbiji je kompanija Protekta, čiji je račun blokiran više od godinu dana. Blokiranje i račun preduzeća Eko produkt, a među prvih deset dužnika je i kompanija Ronaco sa dugom od dve milijarde dinara, čiji je račun blokiran duže od godinu dana.

Ekonomisti upozoravaju da je situacija sadužnicima čiji su računi blokirani duže od godinu dana veoma opasna i da govori o tome da se u državi ne primenjuju zakoni ostečaju i likvidaciji koji jasno propisuju uslove pod kojima određeno preduzeće ide ustečaj. U situaciji kada se zakoni ne primenjuju, problemi koje imaju preduzeća još više su se produbili usled krize i situacija postaje sve teža.

Da bi bar delimično rešila problem nelikvidnosti, ne plaćanja i blokiranih računa, država planira da izmenom zakona ponovo otvori mogućnost da firme međusobno prebiju svoja dugovanja koja u ovom trenutku iznose oko 800 milijardi dinara.

– Vraćanje ove pogodnosti koja je u Srbiji pre nekoliko godina ukinuta, najviše će pogodovati malim preduzećima i preduzetnicima koji nemaju lak pristup kreditima, a kojima veća kašnjenja u naplati najčešće znače i kraj poslovanja – rekao je Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Ovih dana biće dostupni i podaci kakve će sve multilateralne kompenzacije biti moguće: kada učesnici u kompenzaciji imaju međusobno, u isto vreme, i potraživanja i dugove ili i robne kompenzacije, koje otvaraju mogućnost naplate u robi.

– Multilateralna kompenzacija može dase odvija na više nivoa, između države i javnih preduzeća, države i privatnih preduzeća ili između privatnih preduzeća. Taj koncept treba da poboljša finansijsku sliku kompanijau Srbiji i da poveća njihovu likvidnost. Reč je o instrumentu koji može da pomogne u trenutnoj situaciji – rekao je Ćirić i dodao daće taj model naročito koristiti firmama koje imaju nasleđene obaveze, pogotovo poreske, ali i privatizovanim preduzećima u kojima posluju dobri vlasnici, a koji zbog krize nisu u stanju da servisiraju obaveze.

Ministarstvo ekonomije preuzelo je na sebe da napravi strategiju za prebijanje dugova kao i da definiše koje sve zakonske norme treba promeniti da bi ta mera bila izvedena u skladu sa zakonom.

Kompenzacije su, inače, bile veoma popularne u vreme opšteg neplaćanja pre dvadesetak godina. Kasnije su, poboljšanjem finansijske discipline, izgubile na značaju, pri čemu su razvijane neke druge metode naplate, uglavnom prisilne. Država je, zatim,zbog čestih zloupotreba multilateralnih kompenzacija, koje je često pratila i poreska utaja, odlučila da tu pogodnost ukine.

Iako neki bankari, pa i vladini ministri, u ovom vide jedino rešenje za problem blokade računa i povećanje likvidnosti, ekonomistii ne dele takvo mišljenje.

– Država hoće da isprebija dugove između poverilaca i dužnika, ali će time samo stvoriti jednu novu grupu neto dužnika. Toje velika papirna operacija posle koje će firmei dalje ostati u istoj situaciji jer zbog skupih kredita i ekonomske krize nema novog novca kojim bi se pokrenula privredna aktivnost. Ovom merom se ne rešava problem,što je pokazalo nekoliko primera iz prošlosti kada su rađene ovakve operacije koje nisu dale neke posebne rezultate. Problem je što država time ne postiže ništa. Bolje bi joj bilo da se okrene onome što je njena osnovna uloga – da stvara i uređuje okvire za uspešno poslovanje i da manje uzima od privrede,a što uglavnom troši samo za održavanje administracije, tri puta veće od one koja joj je potrebna. Država jako greši što pokušava da od ono malo zdravih preduzeća uzme koliko joj treba da bi plaćala preveliku birokratiju umesto da stimuliše sve one koji mogu i znaju da rade – smatra prof. dr Kanjevac. Čišćenjem bilansa firmi, objasnio je nameru države Ćirić, smanjio bi se knjigovodstveni iznos dugova na koje kompanije plaćaju kamate i na osnovu kojih se procenjuju njihovi boniteti prilikom odobravanja kredita. Plan je države da se starim dužnicima očiste bilansi, da se smanji njihova knjigovodstvena zaduženost, izdvajanja za kamate koje dospevaju na te dugove i omogući da se pokrene poslovanje. Ekonomisti strahuju da će upravo taj korak biti najteži, odnosno da firme koje su dospele u blokadu zbog nesposobnosti da servisiraju svoje obaveze neće ni posle prebijanja to biti u stanju.

– Ovim merama dosta nesolventnih firmi odjednom će veštački postati solventne imoći da se dodatno zadužuju, što će samo pokrenuti novu spiralu dugovanja. Naravno, tu će ključnu ulogu imati banke koje trebada odobravaju kredite jer one ne bi trebalo da dozvole zaduživanje onima koji nisu sposobni da uzeto vrate. Činjenica je da su sve firme kojima je blokiran račun duže od godinu dana otvarale račune u istim ili drugim bankama i dodatno se zaduživale iako nisu ispunjavale uslove da dobiju nove kredite.Zato i banke snose veliku odgovornost zasadašnju nelikvidnost privrede – kaže prof.dr Kanjevac. Veliki broj ekonomista smatra da bi bolje bilo da je država odvojila žito od kukolja, primenila zakone koji uređuju oblast neplaćanja obaveza za kompanije i smanjila zahvatanje od preduzeća koja dobro posluju.

– Država treba da gaji one koji valjaju ida smanji zahvatanja za polovinu, kao i da omogući da kurs dinara bude realan. To naročito nije bilo tako prošle godine kada je kurs domaće valute pogodovao jedino uvoznicima i stranim izvoznicima, čime je naša privreda dodatno uništavana. Pretereni uvoz obeshrabrivao je i činio neisplativom domaću proizvodnju i izvoz, što je vodilo manjoj zaposlenost i padu kupovne moći, usled čega je padao promet, a zbog toga i mogućnost da se obaveze plaćaju na vreme. Tako je zatvoren krug nelikvidnostikoji se sada pokušava razbiti međusobnim prebijanjem dugova, pri čemu je najveći dužnik država sama – objašnjava prof. dr Kanjevac.

Izvor: market-srbija