Broj nezaposlenih u Srbiji u decembru prošle godine povećan je za 10.212 u odnosu na oktobar 2008, i krajem godine iznosio je 727.621, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).Podaci pokazuju da je od septembra zabeležen pad nezaposlenosti, da bi se u decembra 2008. taj broj ponovo povećao. Na evidenciji NSZ u septembru je bilo 726.465 nezaposlenih, u oktobru 717.409, a u novembru 718.256.

Ukoliko se posmatra stanje zaposlenosti po područjima rada, pad zaposlenosti je najveći u poljoprivredi, lovu, šumarstvu i vodoprivredi (za 8,82 odsto), prerađivačkoj industriji (3,93 odsto), hotelima i restoranima (2,54 odsto), saobraćaju (0,51 odsto) i građevinarstvu (0,49 odsto), naveli su u NSZ.

Zabeležen je porast broja zaposlenih lica u odnosu na prethodnu godinu i to u poslovima sa nekretninama i iznajmljivanju za 10,49 odsto, finansijskom posredovanju za 4,07 odsto, obrazovanju za 3,37 odsto, ribarstvu za 2,65 odsto, ostalim komunalnim, društvenim i ličnim uslugama za 2,33 odsto i u trgovini za 2,26 odsto.

Iz NSZ naglašavaju da je, s druge strane, Republički zavod za statistiku zabeležio blago smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru (preduzeća, ustanove, druge organizacije), u oblasti vađenja ruda i kamena, prerađivačkoj industriji, trgovini na veliko i malo, u oblasti saobraćaja, skladištenja i veza, i u oblasti zdravstvenog rada.

Podaci RZS ukazuju i da je u novembru prošle godine broj zaposlenih bio manji za 5,3 odsto nego u istom mesecu 2007. godine, dok je produktivnost porasla za 2,8 odsto. Međutim, produktivnost nije uvek porasla tamo gde je smanjen broj radnika.

Broj zaposlenih najviše je opao u proizvodnji osnovnih metala za 10,2 odsto, zatim u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme za 18,9 i proizvodnji nemetalnih minerala za 18 odsto. Istovremeno je u proizvodnji osnovnih metala produktivnost povećana za 9,3 odsto, dok je u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme opala za 0,3 odsto, a u proizvodnji minerala povećana je za 238 odsto. Produktivnost je najviše porasla u proizvodnji nameštaja za 39,2 odsto, ali tu je broj zaposlenih smanjen za 2,7 odsto. U sektoru vađenje rude metala produktivnost je povećana za 30, ali je povećan i broj zaposlenih za 3,4 odsto.

Kako sačuvati radna mesta?

Očuvanje radnih mesta u Srbiji u uslovima finansijske krize moguće je uz pomoć konkretnih mera Vlade, ali i uz postizanje socijalnog pakta između države, poslodavaca i zaposlenih, ocenili su sagovornici Tanjuga. Oni su precizirali da bi taj pakt podrazumevao obavezivanje države na maksimalnu štednju i poslodavaca da ne daju otkaze, ali sa druge strane i pristanak zaposlenih na rad za manje dnevnice.

Osnivanje kriznog štaba Ministarstva rada i socijalne politike za zaštitu radnika od otkaza tamo gde poslodavci budu koristili krizu kao izgovor za otpuštanja, ocenjeno je kao pozitivna konkretna mera. Naime, Ministarstvo rada i socijalne politike formiralo je nedavno dva štaba zbog ekonomske krize, a kako su njihovi šefovi izjavili, jedan štab će se baviti zaštitom radnika od otkaza ako poslodavci budu koristili krizu kao izgovor za otpuštanja, a drugi će biti zadužen za socijalnu pomoć najugroženijim građanima.

Neke od mera koje se moraju preduzeti ukoliko dođe do ozbiljnijeg pada prodaje i plasmana na međunarodnom tržištu su finansijska podrška, iznalaženje alternativnih programa i tržišta, kao i mogućnosti da se jedan broj eventualnih viškova preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) prekvalifikuje za druge poslove, smatraju stručnjaci za tržište rada.

Direktor NSZ Vladimir Ilić smatra da bi u kontrolu poslodavaca trebalo da se u većoj meri uključe i druge relevantne institucije, poput inspekcije rada i poreske uprave, koje bi trebalo da deluju preventivno. Ilić navodi da je i uloga lokalne samouprave takođe važna kad je reč o obezbeđenju prostornih uslova, infrastrukture i potencijala za otvaranje radnih mesta na lokalnom nivou.

- Socijalni pakt takođe je više nego potreban, primeri drugih zemalja pokazuju da takvi dogovori već počinju da se realizuju. Neke zemlje razmišljaju o skraćenju radnog vremena, što praktično znači niže nadnice, ali i sprečavanje otpuštanja - rekao je on i podsetio da srpska vlada upravo definiše paket za podršku privredi, gde će jedan od ključnih kriterijuma za odobravanje sredstava biti zadržavanje postojećeg broja zaposlenih.

Bivši ministar rada Slobodan Lalović ocenio je da formiranje kriznog štaba praktično znači obezbeđivanje valjane kontrole, naročito u privatnom sektoru, preko inspekcije rada, i istakao da je to posebno važno u malom privatnom sektoru gde je najizraženiji problem nezakonitog ponašanja prema radnicima.

- U uslovima krize takvo ponašanje biće još drastičnije primenjivano. U većim firmama je relativno lakše zaštititi se zbog postojanja sindikata, dok su u privatnom sektoru ljudi praktično potpuno bespomoćni - naglasio je on i ukazao na praksu primanja zaposlenih od kojih mnogi rade na crno nekoliko meseci, potom budu otpušteni, a na njihovo mesto budu primljeni novi radnici.

Lalović je, međutim, ocenio da ne treba imati iluzije da će fomiranje kriznog štaba biti neko opštije rešenje tog problema, zato što je reč o teškoj ekonomskoj krizi, i dodao da će pravi odgovor na te probleme biti ako država nađe najbolje rešenje kako bi privreda krenula napred.

Lalović je izrazio bojazan da su procene o rastu BDP-a za 3,5 odsto potpuno nerealne i dodao da treba shvatiti ograničenja aktivnosti vezane za očuvanje posla u slučaju da BDP ove godine padne.

- Dobro je ako vlast, pa i Ministarstvo rada, šalje ovu poruku, ali treba shvatiti da su vrlo ograničene mogućnosti takvih intervencija ukoliko se nastave ovi ekonomski trendovi - rekao je on.

Izvor: [ biznisnovine.com ]