U poslednje tri godine cena hrane u Srbiji rasla je rekordnom brzinom u odnosu na region, ali i Evropu, gde su veća poskupljenja zabeležena samo u Letoniji.

Podaci koje je objavila Evropska agencija za statistiku pokazuju da cene osnovnih artikala iz potrošačke korpe u Srbiji ne samo da nisu najniže u poređenju sa okolnim zemljama već su neki proizvodi skuplji i od prosečnih cena u EU.

Gotovo da nema robne grupe koja je obuhvaćena analizom u kojoj Srbija ne beleži rekordni rast cena u poređenju sa zemljama iz neposrednog okruženja. Prednjače poskupljenja voća i povrća, koje su građani Srbije plaćali lani čak 50,8 odsto više nego 2005. godine.

Cena jestivog ulja skočila je za 39,7 odsto a mleka, jaja i sira za 33,7 odsto. Čak je i cena hleba u ovom periodu otišla naviše za trećinu, s tim da je lani njegova cena povećana za 18,9 odsto, što je još jedan evropski rekord.

Jedina grupa proizvoda čija je cena u Srbiji bila prošle godine relativno niža nego 2005. jesu uređaji za domaćinstvo. Pojedini prehrambeni proizvodi bili su skuplji čak i od evropskog proseka.

Tako je jestivo ulje bilo isplativije nabaviti u Francuskoj, i to po 22,8 odsto nižoj ceni. Sudeći prema podacima, valjalo bi zvati rođake iz dijaspore za nabavku ulja, koje je u Nemačkoj, prema poslednjim podacima iz prošle godine, bilo tamo jeftinije za 32,4 odsto nego u Srbiji.

U Holandiji je ulje jeftinije golemih 81,5 odsto. Čini se da najveća konkurencija na domaćem tržištu postoji u proizvodnji bezalkoholnih pića, čija je cena niža jedino u Crnoj Gori i Makedoniji u celom regionu.

Istraživanje Eurostata pokazuje da ogroman udar na standard građana Srbije dolazi i od visokih cena odeće i obuće. Naime, njihova cena je tokom prošle godine bila 3,5 odsto veća od evropskog proseka, a samo obuće 10,6 odsto. Zapanjuje podatak da su odeća i obuća u odnosu na Srbiju jeftiniji u Holandiji i Španiji, a naročito Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Ruku na srce, cene usluga kod nas i dalje su višestruko niže od evropskog proseka. Na primer, cena usluga u sektoru komunikacija je čak 57 odsto niža nego u zemljama EU.

Izvor: [ b92.net ]

---------------------------------------------------------------------------



Srbija među zemljama s nižim cenama

Vladina komisija za praćenje kretanja cena je zaključila da Srbija spada u zemlje sa nižim nivoom cena u Evropi, kaže ministar trgovine Slobodan Milosavljević.

Milosavljević, koji predsedava komisijom za praćenje cena proizvoda i usluga i životnog standarda stanovništva, kaže da je Komisija detaljno analizirala statističke podatke pojedinih ekonomskih pokazatelja za Srbiju od 2001. do 2008, dostupne podatke za prvu polovinu 2009. godine, kao i podatke evropske statistike Eurostat.

Na osnovu tih podataka, Komisija je zaključila da Srbija spada u zemlje sa nižim nivoom cena u Evropi, s obzirom da je naš nivo cena 58 u odnosu na reperni nivo 100 u Evropskoj uniji. Na spisku Eurostata sa podacima za 36 zemalja, manji nivo cena od Srbije imaju samo Bugarska (51), Albanija (53) i BiH (56).

Zaključeno je da sva ministarstva, u okvirima svojih nadležnosti, do narednog sastanka Komisije sačine izveštaj o mogućim povećanjima pojedinih cena kako bi se delovalo preventivno. Konstatovano je da postoje realne mogućnosti za razgovore o smanjenju cena prirodnog gasa, kao i izmene postojećih formula za utvrđivanje cena nafte i naftnih derivata. Zaključeno je i da postoje mogućnosti za razmatranje akcizne politike, kako bi se smanjio uticaj sive ekonomije.

Članovi Komisije saglasili su se da ne postoji realna opasnost od većih poskupljenja prehrambenih proizvoda, kao i da je potrebno pokrenuti razgovore o nivou cena komunalnih usluga.

Na osnovu raspoloživih statističkih podataka, Komisija je utvrdila da je prosečna neto zarada u Srbiji od 2001. do 2008. godine porasla za 439 odsto, izraženo u evrima za 292 odsto, (sa 102 evra u 2001. na 400 evra u 2008. godini, odnosno 328 evra u maju 2009. godine). Prosečne penzije su u istom periodu u dinarima porasle za 371 odsto, a u evrima za 252 odsto (sa 69 evra u 2001. na 243 evra u 2008. godini, odnosno 229 evra u maju 2009. godine).

U istom periodu je vrednost minimalne potrošačke korpe u dinarima porasla za 136 odsto, u evrima za 72 odsto, dok je vrednost prosečne potrošačke korpe porasla u dinarima za 121 odsto, odnosno u evrima za 62 odsto. U 2001. godini je za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo potrebno 1,45 prosečnih plata u odnosu na 2008. godinu kada je bilo potrebno 0,64 prosečne plate, odnosno 0,76 prosečnih plata u maju 2009. godine. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u 2001. je bilo potrebno 2,42 prosečne plate, u 2008. godini 0,99, a u maju 2009. godine 1,18.

Izvor: [ b92.net ]