Vlada Srbije u četvrtak je usvojila Program mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize koji predviđa obezbeđivanje 122 milijarde dinara likvidnih sredstava za rast proizvodnje i izvoza kroz povećanje likvidnosti privrede i rast kupovne moći stanovništva.

Premijer Mirko Cvetković izjavio je da je od toga 40 milijardi dinara kredita namenjeno povećanju likvidnosti privrede preko poslovnih banaka za koje će država subvencionisati kamatne stope. On je naveo da će za investicije u privredu biti obezbeđeno oko 17 milijardi dinara kredita uz učešće Fonda za razvoj i garancije Garancijskog fonda. Za potrošačke kredite sa subvencionisanim kamatnim stopama za kupovinu potrošnih dobara domaćih proizvođača obezbeđeno je 20 milijardi dinara, dok preostalih 45 milijardi dinara predstavljaju kreditne linije iz inostranstva za finansiranje poslovanja malih i srednjih preduzeća.

Premijer je naveo da će vlada odrediti prioritete i sektore privrede koji će se kreditirati tim sredstvima, a Narodna banka Srbije kriterijume za izbor poslovnih banaka preko kojih će ići ti krediti. Sredstva ne idu direktno iz budžeta, rekao je premijer, već država izdvaja podsticajna sredstva koja su katalizator za sredstva koja idu preko poslovnih banaka.

Prema najavi ministra ekonomije Mlađana Dinkića, prvi krediti biće odobreni u prvoj polovini februara.

Ublažiće posledice

Ekonomski analitičar u Privrednoj komori Srbije Goran Nikolić ocenio je da su mere Vlade za suzbijanje krize efikasne i da će doprineti ublažavanju ekonomske krize podsticanjem domaće tražnje. On smatra da će mere doprineti jačanju nekih industrijskih grana, kao što su prehrambena i građevinska industrija, kao i da će biti povećana prodaja automobila, poljoprivredne mehanizacije, bele tehnike i nameštaja domaće proizvodnje.Nikolić je ukazao da su mere Vlade Srbije mnogo manje nego u razvijenim zemljama, ali da će biti podsticajne.

UPS: Poreske olakšice bi bile bolje!

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da je najava kreditiranja privrede prvi veliki potez podrške države zdravoj privredi od 2000. godine, ali da bi bilo bolje umanjiti neke poreske stope, omogućiti subvencije preduzećima i usloviti ih da ne otpuštaju radnike.

U saopštenju se kaže da bi se na taj način dobio višak sredstava koja bi se uložila u proizvodnju i povećanje izvoza, i da je taj model primenila Slovenija.

Vlada Slovenije je procenila da je za privredu bolje smanjiti poreze, doprinose na zarade, druge stope oporezivanja i ostaviti samim preduzećima da ta sredstva najbolje iskoriste. Unija smatra da je to efikasniji način nego naplatiti poreze od preduzeća, a onda iz budžeta dati sredstva bankama za snižavanje kamata i kreditiranje koje bi sredstva opet prosledilo nazad preduzećima. Usluge banaka imaju svoju cenu i na taj način će se deo sredstava predviđenih za privredu nepotrebno odliti bankama koje su trenutno u mnogo boljoj finansijskoj situaciji nego izvozno orijentisana privreda.

U saopštenju se podseća da je Unija Vladi Srbije u oktobru 2008. predložila primenu slovenačkog modela - da se preduzećima daju olakšice, a da se ona uslove da ulože u izvozne poslove, ali da je Vlada odabrala komplikovaniji i skuplji model.

Uprkos tome, UPS je pozdravila najavu premijera Mirka Cvetkovića o povoljnim kreditima za podsticanje izvoza, kao i o potrošačkim kreditima za kupovinu domaćih proizvoda, ali i upozorila da prilikom kreditiranja mora postojati puna transparentnost i proceduralno onemogućavanje korupcije i zloupotreba.

- Zamisao da država kreditiranje privrede prepusti komercijalnim bankama olakšaće administrativni deo posla, ali od ranije je poznato da određene banke daju kredite tzv. lojalnim privrednicima. UPS sumnja da će krediti otići u prave ruke bez direktne kontrole nezavisnih revizorskih organizacija - kažu u ovom udruženju.

Ukazano je da menadžment svake banke mora biti strogo kontrolisan u proceduri dodela kredita kako od velikih najava pomoći privredi ne bi profitirali različiti tajkuni i kompanije koje se bave trgovinom i uslugama, a na račun proizvodnih kompanija. UPS se zalaže i za angažovanje nezavisnih revizorskih institucija, kako bi se utvrdilo da su sredstva zaista uložena u proizvodnju i pospešivanje izvoza, a ne u trgovinske i špekulativne poslove.

Unija očekuje da NBS i Vlada u procesu podele kredita preciziraju uslove pod kojim će bankama preneti sredstva, kako banke ne bi taj novac obrtale i mesecima zadržavale na svojim računima. Takođe, navedeno je u saopštenju, moraju se jasno definisati i sve provizije i druge naknade koje će banke ostvariti realizujući ove poslove, jer, kako je istaknuto, nije u redu da banke preduzećima pogođenim krizom naplaćuju provizije neprimerene trenutku i profitiraju u periodu krize.

Potrebno je i da se javno objavi ime svake kompanije kojoj su krediti dodeljeni, kao i ukupan iznos kredita, da se ne bi desilo da deo novca nestane, što se dešavalo prilikom nekih ranijih kreditiranja i podele novca iz državnih fondova.

Podsticaj za kupovinu novoizgrađenih stanova

Premijer Mirko Cvetković izjavio je da Vlada priprema podsticajne mere za kupovinu novoizgrađenih stanova koje će biti u primeni najkasnije do proleća.

- Dosadašnji program subvencionisanja kupovine stanova preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita uglavnom je iskorišćen za kupovinu postojećih stanova, ali je Vlada zainteresovana da budžetskim sredstvima podstakne i stanogradnju - rekao je Cvetković i dodao da olakšice za kupovinu novih stanova treba da doprinesu upošljavanje građevinskih firmi, a ujedno i privrednom rastu u Srbiji.

Ministarka finansija Diana Dragutinović rekla je da će ovogodišnji plan Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita biti usvojen na sledećoj sednici Vlade, posle čega će ta institucija početi da odobrava nove pozajmice građanima za kupovinu stanova.

- Plan subvencionisanja stambenih kredita će biti restriktivniji u odnosu na dosadašnje, ali će, izuzetno ove godine, biti i stroži kriterijumi za odobravanje kredita - istakla je ona i dodala da će ubuduće iz budžeta biti subvencionisana kupovina manjih stanova, a ne kao do sada kupovina i stanova od 100 kvadarata, jer je takva praksa doprinela rastu cena stambenih kredita.

Izvor: [ biznisnovine.com ]