Novim merama centralne banke, od 17. maja banke treba da drže 350 miliona evra rezerve u dinarima. Banke kažu da „dinarske" mere NBS neće oboriti kamate na kredite u domaćoj valuti

Nove mere Narodne banke Srbije, ukidanje obaveznog depozita od 20 odsto na dinarske kredite i povećanje depozita sa 20 na 30 odsto za kredite u stranoj valuti neće mnogo promeniti kada su u pitanju dinarski krediti, ali u akciji propagiranja poslovanja sa dinarima na udaru bi mogla da se nađe zapadnoevropska valuta. Banke, naime, treba da konvertuju oko 350 miliona evra u oko 28 milijardi dinara do 17. maja, kada na snagu stupa mera NBS da banke moraju da drže deset odsto obavezne rezerve u dinarima.

Ukidanje obaveznog depozita od 20 odsto za dinarske kredite neće ništa promeniti u ponudi banaka, jer kamate mogu samo da rastu zbog povećanja referentne kamatne stope. S druge strane, dinar je u poslednjih osam dana ojačao 1,8 odsto prema evru, a jučerašnji zvanični srednji kurs dostigao 81,08 dinara za jednu jedinicu evropske monete. Jedan evro juče je vredeo 60 para manje nego prekjuče, odnosno 1,33 dinara manje nego 26. marta, nakon kojeg je počelo svakodnevno jačanje domaće valute.

Tržište „minira" Nove mere

Prema mišljenju bankara, nove mere NBS neće mnogo uticati na popularnost dinarskih kredita, jer treba malo da dođe do kolebanja dinara. Drugi razlog je što se kamate na dinarske kredite kreću do 25 odsto godišnje, dok je kod kredita u evrima godišnja kamata oko 12 odsto.

- Neće povećati tražnja za ovom vrstom kredita. Razlog za to je referentna kamatna stopa. Promena u plasmanu dinarskih kredita će naravno biti, samo čekamo preciznu odluku NBS - izjavio je Petar Grujić, direktor odeljenja za razvoj proizvoda i podršku prodaje Folks banke.

Stručnjaci ocenjuju da je razlog za jačanje dinara ulazak deviza na tržište zbog dokapitalizacije banaka, a da bi mera konverzije mogla da dodatno pritisne evro naniže. I pored toga, na srednji rok, do 11. maja kada su zakazani izbori, kurs bi trebalo da bude stabilan u rasponu od 81 do 82 dinara, po srednjem kursu NBS.

Nizak promet

Analitičar iz Privredne komore Srbije Goran Nikolić čak smatra da ni kratkotrajan udar na kurs evra nije neizbežan.

- Tih 28 milijardi dinara koje banke treba da uplate na dinarski račun NBS ne mora da se nađu na međubankarskom tržištu, već domaću valutu banke mogu da nabave i na deviznom tržištu. Banke mogu da prodaju devize svojim klijentima, da povuku sredstva iz blagajničkih zapisa ili depozitnih viškova kod NBS. Banke će ove uplate da rasporede i ne verujem da će se kurs nešto značajnije menjati do izbora, pre svega zbog vrlo niskog prometa, koji je ovih dana jedva preko deset miliona evra - smatra Nikolić.

Ova odluka NBS takođe bi trebalo da utiče na povećanje prometa na međubankarskom tržištu, koje je u martu bilo mizernih 18 miliona evra dnevno, a koje je u februaru NBS održavala u životu upumpavanjem deset miliona evra dnevno na devizno tržište. U januaru je prosečna dnevna trgovina devizama između banaka iznosila 150,2 miliona evra. U februaru je obim trgovine više nego prepolovljen, na 69 miliona evra dnevno, dok je u martu prosečan dnevni promet devizama između banaka iznosio svega 18,8 miliona evra. Prema rečima Stojana Stamenkovića, urednika biltena „Makroekonomski trendovi i analize", ovo govori da u Srbiji skoro i da nema investicija u poslednja dva meseca, kao i da bankari čekaju i ne žele da prodaju svoje devize.

Obavezan depozit pri uzimanju kredita Narodna banka Srbije je uvela 2005. godine kako bi smanjila „kreditni bum" u Srbiji. Već posle tri godine, odnosno od 14. aprila ove godine, prema odluci NBS, ukida se depozit na dinarske plasmane, ali u isto vreme povećava depozit na kredite u stranoj valuti na 30 odsto, a u sve u cilju povećanja zaduživanja u dinarima i dinarske štednje i stabilizacije deviznog tržišta.

Kamate, dakle, neće padati, ali pojedine banke najavljuju da će olakšati uslove za dobijanje dinarskih kredita.

Kamate ostaju iste

- Nivo kamatnih stopa na dinarske kredite nećemo menjati, samo ćemo olakšati uslove za njihovo dobijanje. A koje konkretno uslove ćemo ponuditi klijentima, znaćemo tek kada vidimo konačan tekst o merama Narodne banke Srbije - objasnio je za Biznis Miodrag Tašin, direktor sektora za poslove sa stanovništvom Hipo banke.

Prema podacima NBS, dinarski plasmani banaka su u periodu od 31. decembra 2007. do 29. februara 2008. godine povećani za 60,6 milijardi dinara ili 8,5 odsto, pri čemu su krediti stanovništvu ostvarili porast od 23,4 milijardi dinara ili 7,7 odsto, a krediti privredi porast od 35,4 milijardi dinara (8,9 odsto). Stanje dinarskih plasmana banaka na dan 20. marta 2008. godine iznosi 784,1 milijardu dinara.

Izvor: [www.biznisnovine.com]