Grčka je upozorila svoje banke da sredstva iz vladinog paketa pomoći, vrednog 28 milijardi evra, ne šalju u filijale na Balkanu, strahujući od finansijske krize u tim zemljama, koje su se poslednjih godina mnogo zadužile u stranim valutama, piše "Fajnenšel tajms".

Guverner Grčke banke Jorgos Provopulos je u intervjuu za taj list naročitu zabrinutost izrazio u pogledu posledica globalne ekonomske krize po Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, kao i u pogledu činjenice da domaće valute u tim zemljama beleže veliki pad vrednosti, dok je većina klijenata zadužena u stranoj valuti. Tako krediti u stranoj valuti u Srbiji čine 70 odsto ukupnog zaduživanja, u Mađarskoj 60, a u Rumuniji i Bugarskoj više od 50 odsto, naveo je britanski list. Provopulos je upozorio da bi grčke banke, ukoliko se ekonomski uslovi u ovim zemljama znatno pogoršaju, mogle da se suoče ne samo sa kreditnim rizikom, već i sa rizikom kursa, preneo je list.

S druge strane, pojedini zvaničnici istočnoevropskih zemalja strahuju da bi strane banke mogle da povuku sredstva iz regiona. Upravo to se dogodilo u Srbiji prošlog meseca, kada su, posle ublažavanja propisa o obaveznoj bankarskoj rezervi, međunarodne banke za samo dve nedelje povukle 600 miliona evra, potvrdio je "Fajnenšel tajmsu" guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. List ističe da su strane banke u Beogradu, sa kojima su njegovi novinari kontaktirali, odbile to da komentarišu.

U jugoistočnoj Evropi velike tržišne uloge imaju italijanska banka Unikredit, austrijske Rajfajzen internešenel i Erste banka i grčke EFG, Alfa banka i Nacionalna banka Grčke, podsetio je "Fajnenšel tajms".

Grčka je upozorenje uputila pošto je deset međunarodnih banaka, uključujući grčku EFG Eurobank, poručilo vladama zemalja Evropske unije da u okviru mera za sprečavanje krize ne zanemare zemlje izvan evro-zone i Unije, zahtevajući usvajanje akcionog plana za krizom pogođene privrede centralne i istočne Evrope. U tome im je podršku dala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je u utorak svoju procenu očekivanog privrednog rasta u ovom regionu smanjila sa 2,5 na 0,1 odsto, dok je glavni ekonomski stručnjak te banke Erik Berglof istakao da je opasnost od uskraćivanja pomoći zemljama izvan evro-zone i EU veoma zabrinjavajuća. Međutim, iako je inicijativu međunarodnih banaka pozdravila i Evropska komisija, Evropska centralna banka (ECB) nije pokazala potrebnu spremnost da pomoć pruži i zemljama koje nisu članice Unije, naveo je "Fajnenšel tajms".

Austrija lobira za pomoć istočnoj Evropi

Za razliku od ECB, austrijska vlada je ozbiljno shvatila apel banaka, pa su kancelar Verner Fajman i vicekancelar i ministar finansija Jozef Prel najavili da će započeti lobiranje, kako bi svoje kolege u zemljama EU uverili u potrebu usvajanja plana za pomoć istočnoj Evropi. Fajman će s tim ciljem posetiti Berlin i Prag, dok će Prel iduće nedelje putovati u Ukrajinu, Rumuniju i Bugarsku, gde će razgovarati o primeni nacionalnog sistema zaštite banaka.

Prel je na zasedanju vlade rekao da nije reč samo o uspostavljanju zaštitnog sistema za sestrinske banke austrijskih velikih banaka, već o sprečavanju urušavanja čitavog sistema.

Austrijske banke su u istočnoj Evropi najveće, a obim kredita koji je tu izostao dostigao je 230 milijardi evra, što je 68 odsto bruto nacionalnog proizvoda Austrije.

Za razliku od zapadne Evrope, mnoge zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi do sada su izbegavale mere za podsticanje rasta privrede, koja se nalazi u padu, zbog nedostatka novca. Zbog toga, na zahtev banaka i austrijske vlade, Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) treba da pomognu. Potreban novac za paket pomoći treba da obezbede pre svega EBRD i MMF, o čemu su u petak eksperti te dve institucije razgovarali u Beču s predstavnicima Ministarstva finansija Austrije.

Bivši ministar finansija Austrije Hanes Androš, u vezi s namerom austrijske vlade, istakao je da zvaničan Beč sam ne može da pomogne istočnoj Evropi, već je za to potrebno angažovanje i ostalih zemalja EU.

Generalni sekretar Udruženja štedionica Austrije Mihael Ikrat naveo je da je važno da se ne pomaže samo istočnoevropskim članicama EU, već i državama kao što su Srbija i Ukrajina.

Izvor: [ biznisnovine.com ]