oš jednom su građani Srbije poverovali da će se sa smanjenjem referentne kamatne stope, koja je sada deset odsto, smanjiti i kamate na dinarske kredite i još jednom su se razočarali kada su shvatili da od toga nema ništa

S obzirom na visoke kamate na gotovinske kredite koje se kreću i do 40 odsto na godišnjem nivou, višedecenijska nada građana i privrede da će moći da se zaduže u valuti u kojoj imaju prihode, a na taj dug posle plaćaju pristojnu kamatu, ne treba da čudi. Međutim, da je referentna kamatna stopa centralne banke čarobni štapić stvar bi bila odavno sređena, ali na kamate banaka utiče, kako kaže viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković, niz drugih okolnosti.

- Na visinu kamate utiče i niz drugih faktora, kao što je premija rizika i zemlje i komitenta, a ona u kriznim vremenima raste, zatim nivo obaveznih deviznih rezervi, kao i necenovna ograničenja banaka, kao što je ograničavanje visine kredita i povećanje broja žiranata - objasnio je Marković.

Prema njegovim očekivanjima, od sledeće godine bi kamatna stopa na dinarske kredite mogla da pada zbog pada premije rizika usled ekonomskog oporavka i uspešnih pregovora sa MMF-om, kao i smanjenja necenovnih ograničenja. Takođe, moguće je i dalje smanjenje referentne kamatne stope i to, kako kaže Radovan Jelašić, guverner centralne banke, ako fiksna politika u narednom periodu bude restriktivna i država ne odstupi od planiranog povećanja regulisanih cena.

Od početka godine referentna kamatna stopa (RKS) je smanjena za 7,75 odsto, tačnije sa 17,75, na 10 odsto. To je popriličan pad, i sada se javlja problem može li njegov nastavak da izazove probleme, smatra profesor Đorđe Đukić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Kratkoročni pozitivni efekti brzog smanjenja referentne kamatne stope mogu da izazovu negativne efekte na srednji rok. Tokom aktuelne krize, teza da manje ili više agresivno smanjenje RKS dovodi do pada kamatnih stopa na kredite, u cilju brzog izlaska privrede iz recesije, pokazala se samo delimično tačnom - upozorava prof. Đukić.

Prema njegovim rečima, argumenti protiv brzog smanjenja RKS mogu se svrstati u dve grupe - na kratak i na srednji rok. Što se tiče efekata smanjenja RKS na kratak rok, Đukić smatra da kamatne stope na većinu kredita neće biti smanjene, osim kod kratkoročnih čisto dinarskih kredita. Reč je o suviše malom broju korisnika ovih kredita koji će osetiti blagodeti smanjenja referentne kamatne stope.

S druge strane, na srednji rok postoji rizik da centralna banka nakon brzog smanjenja referentne kamatne stope pribegne učestalom povećanju RKS zbog nemogućnosti da postigne ciljanu stopu inflacije u 2010. i 2011. godini.

- Takođe, postoji rizik da centralna banka zbog pritisaka da dinar depresira pribegne naglom povećanju RKS kako bi zamrznula likvidnost, sve u cilju smanjenja pritisaka na devizno tržište koje je sada mirno. Iskustva u svetu pokazuju da je naglo povećanje RKS najgore rešenje, jer govori da nema dobre koordinacije mera monetarne i fiskalne politike u prošlosti - objasnio je Đukić u svojoj prezentaciji "Rezistentnost cena bankarskih kredita na promenu referentne kamatne stope centralne banke".

U celini gledano, brzo smanjenje RKS bi donelo više negativnih nego pozitivnih efekata, zaključuje Đorđe Đukić.

Izvor: [ biznisnovine.com ]