I pored opšte bojazni u Srbiji da banke u vreme krize neće davati kredite, situacija je trenutno obrnuta - krediti se sve manje traže, a tako će se i nastaviti, kaže za Biznis Oliver Regl, predsednik IO Rajfajzen banke u Srbiji.

Regl dodaje da su kompanije oprezne, jer kada znaju da će imati manju prodaju za deset, 20 ili čak i više procenata, one ne idu u nove investicije. Kredita će svakako biti, za dobre klijente uvek, bankarski sistem je stabilan, mada će neke banke imati značajne nivoe rezervisanja zbog loših korporativnih kredita. Najveći problem Srbije u narednom periodu je kako stabilizovati kurs dinara, a veća pomoć Vlade privredi od subvencionisanih kredita bila bi završetak projekata u infrastrukturi, puteva pre svega.

Da li će banke imati dovoljno kredita da ponude privredi i građanima?

- Rajfajzen sigurno hoće. Nadam se i ostale banke. Najvažniji izvori finansiranja ostaće iz inostranstva, a banke će nastojati da ojačaju i domaću depozitnu bazu. Međutim, situacija iz oktobra i novembra je pokazala da se ne možete previše oslonite samo na domaće izvore, jer su volatilni, pa su banke koje imaju i kvalitetne inostrane izvore finansiranja bile u privilegovanoj poziciji. Što se tiče inostranih kredita, nema zastoja u obezbeđivanju kredita iz matičnih banaka, ali je prisutan smanjeni obim, mada je i dalje smer novca od matice ka ćerkama, a ne obrnuto. Naša matična banka nije bila uključena u špekulativne poslove, poput kupovine drugorazrednih hipotekarnih obveznica (subprime), a to je najveći problem koje imaju američke, engleske i delimično nemačke banke. Ono što će biti izazov za našu matičnu banku u aktuelnom periodu je izloženost prema centralnoj i istočnoj Evropi.

Koliko je realan strah da banke u stranom vlasništvu povuku kapital iz Srbije?

- Najpre da kažem, kada je reč o Rajfajzen banci ta mogućnost je apsolutno isključena, jer se kapital banke permanentno uvećava, a profit reinvestira u Srbiji. Do sada nismo platili nijedan cent dividendi i nećemo to ni raditi. Ostvarili smo odličan profit prošle godine. Finansijska situacija je sveukupno izvanredna i ceo profit će ići u jačanje kapitalne baze. Možda je situacija kod drugih banaka drugačija ili je politika dividende drugačija, ali ja to ne mogu da komentarišem. Činjenica je da je ukupan bankarski sektor vrlo stabilan, iako možda sada neke banke koncentrišu sredstva u inostranstvo. Adekvatnost kapitala banaka u Srbiji je na vrlo visokom nivou, viša od svih zemalja za koje ja znam. I posle svih odliva depozita u oktobru i novembru, sve banke su bile u mogućnosti da isplate zahteve klijenata. To je bio test za bankarski sektor i njegovu likvidnost, koji je uspešno položen.

Znači, problema kod banaka nema?

- Osim kod nekih banaka, posebno onih koje su došle poslednjih godina, a htele su brz rast po svaku cenu. Mi u tome nismo učestvovali. Nismo hteli da se borimo za tržišni udeo po svaku cenu, čak smo poslednjih 18 meseci pustili refinansiranje naših kredita, za koje smo smatrali da nisu dovoljno kvalitetni. Neke banke na tržištu, koje su bile agresivne, odmah su požurile da preuzmu kredite, kako bi što brže rasle, ali plašim se da će im to stvoriti dodatne probleme u narednom periodu.

Ipak, sve banke ostaju ovde?

- Treba reći da ako neka banka isplaćuje dividende akcionarima ili namerava da se polako povlači iz bankarskog sektora Srbije, jer ima mali tržišni udeo i posluje na granici profitabilnosti ili sa gubitkom, to je naprosto logika tržišta. Srpsko tržište je još pretrpano bankama koje su došle prethodnih nekoliko godina. Svaka banka se bori za deo tržišta, ali samo tržište još nije toliko veliko. Postojalo je očekivanje da će tržište rasti brzo i da će svaka banka naći svoje mesto. Sada kada je jasno da rasta nema i neće ga biti u dogledno vreme, pitanje je šta će raditi banke koje imaju jedan ili dva odsto tržišnog učešća i da li se to isplati. Neke banke moraće da razmisle o strategiji i može doći do toga da se neka banka povuče.

Šta je trenutno najveći problem u Srbiji?

- Najveći problem koji Srbija sada ima je stabilizacija kursa i to je značajan izazov za NBS. Ali, NBS ne može sama da brani kurs. I mediji i političari su se fokusirali na guvernera da jače brani dinar, ali postoje primeri zemalja koje su branile kurs ogromnim deviznim rezervama i nisu uspele. Na primer, Rusija ima ogromne devizne rezerve, koje je značajno koristila u odbrani valute, a rublja je oslabila 30 odsto. Ono što je dobro u Srbiji je što nema puno špekulativnog stranog kapitala koji bi mogao brzo pobeći i tako dodatno oslabiti situaciju na tržištu, kao što je bio u Rusiji, Ukrajini i Mađarskoj. Moram da naglasim je da je nekorektna stalna kritika NBS i guvernera, jer NBS ne može biti jedina institucija koji brani kurs, isto kao što nije trebalo da bude jedina institucija koja je zadužena za inflaciju. Inflacija ne zavisi samo od monetarne, već i od fiskalne politike. Ove godine inflacija neće biti problem, jer je to možda jedini domen gde ćemo videti pozitivan uticaj krize.

Koji je ravnotežni kurs?

- U zemljama koje su imale značajne neravnoteže u platnom bilansu, ali u kojima je valuta rasla zbog velikog priliva deviza zbog stranih investicija, bilo je jasno da će tokom krize doći do velikih depresijacija. Mi smo imali kurs evra od 75 dinara, što znači da je već sada došlo do značajne depresijacije, ali gde je taj ravnotežni kurs, da li je na 90, 95 ili 100 dinara, to je teško reći. Ali, ja se nadam da neće biti preko 100 dinara za evro i da će se kurs održati na nivou od 90 do 95 dinara za evro.

Da li će mere Vlade Srbije podstaći kreditiranje privrede?

- Vlada svojim merama želi da smanji cenu investicionih kredita subvencijama, ali to će biti moguće samo za određene sektore. Svaka subvencija košta, posebno ako je namera da se smanje kamatne stope na nivo od pet-šest odsto, što je daleko ispod tržišta. Bez obzira na to što euribor pada, ostale komponente kamatne stope rastu. Rizik zemlje raste - CDS (credit default swap) za zemlje u razvoju su značajno porasli poslednjih nekoliko meseci - sada je u rasponu od 400 do 900 baznih poena (4-9 odsto). U cenu zaduživanja na svetskim tržištima kapitala treba uračunati i troškove likvidnosti, odnosno premije za rokove. Što je duži rok to je premija veća. Zbog toga su tržišne kamate daleko iznad ove cene i zato neće moći da se subvencionišu kamate za celu privredu. Naravno, neophodno je fokusirati se na one grane i preduzeća koja posebno opravdavaju tu subvencionisanu kamatu, a to je svakako izvoz.

Da li Vlada može još nešto da uradi kako bi pomogla privredi?

- Više od subvencionisanih kamatnih stopa, važna je druga uloga države. Sada se vraća Kejnz (Keynes) i njegova teorija da kada nema adekvatne potrošnje, investicija i izvoza. Uloga države je da to nadomesti. U Srbiji, za razliku od razvijenih zemalja, nije neophodno da se izmišljaju infrastrukturni projekti, ima ih dovoljno neostvarenih. Posebno tu mislim na putnu infrastrukturu, krajnje vreme je da se to završi. Nadam se da će Vlada platiti sve putarske firme kojima duguje. Prvo, zato što je to pravna obaveza i čudim se zašto to još nije urađeno. S druge strane, od niskogradnje zavisi mnogo firmi, imaju puno zaposlenih i to je obično ključni pravac kada se daju neki stimulusi.

Da li iz Austrije očekujete poruku sličnu onoj grčkog guvernera o opreznom finansiranju balkanskih zemalja?

- Uveren sam da toga neće biti. I austrijski guverner i austrijski političari su suviše svesni toga koliko je Austrija povezana sa ovim regionom, koliko je rast u zapadnoj Evropi zavisio od rasta ovog regiona, da bi sada kada postoji problem rekli: "To je vaš problem, a ne naš". Inicijativa deset velikih zapadnoevropskih bankarskih grupacija EU za pomoć zemljama koje nisu formalno u EU, ali joj inkliniraju, potekla je od naše grupacije. Da razjasnimo, to nije inicijativa da se podrže banke, već da se da podrška svim ekonomijama u centralnoj i istočnoj Evropi, od strane različitih institucija EU, kao na primer EIB, EBRD...

Zašto je transakcija Vlade sa "Gaspromom" išla preko vas, a ne preko ruskih banaka?

- Strani partner je izabrao Rajfajzen banku iz vrlo jednostavnog razloga - zato što je ona najveća strana banka i u Rusiji i zato što sa njom "Gaspromnjeft" tamo sarađuje. Kada su birali sa kim će da obave transakciju, prvo su pitali da li postoji Rajfajzen u Srbiji i odmah su odlučili da idu preko nas. Mnogo je lakše i brže obaviti transakciju između dve banke unutar grupe. Tu nije bilo nikakve povlašćene situacije za nas od strane države, jer uostalom i najveći deo takvih transakcija stranih investitora ide preko naše banke. I istočni i zapadni investitori koriste naše znanje u tim poslovima, a nastavićemo saradnju i sa ruskim partnerima.

Izvor: [ biznisnovine.com ]