Mikrokreditiranje sa iznosima i do 20.000 evra nije dovoljno razvijeno i zbog nedostatka regulative

S druge strane, razvoj preduzetništva smatra se najboljom strategijom za smanjenje nezaposlenosti, a takvih je u Srbiji nekoliko već usvojeno, dok prema istraživanju Međunarodne organizacije rada, ukoliko bi se sva tražnja za mikrokreditima u Srbiji, koja iznosi oko 114.000 zajmova, zadovoljila i ako bi se trenutno destimulativna regulativa promenila, do 2012. godine bilo bi obezbeđeno preko 250.000 novih radnih mesta. Iako ovo deluje previše optimistički, treba uzeti u obzir efekte mikrokreditnih organizacija u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U ovim zemljama broj klijenata mikrofinansijskih institucija dostigao je 10 odsto populacije, a portfolija od sedam do devet odsto BDP-a. Ukoliko bi se ove veličine preslikale na Srbiju, to bi značilo da je 750.000 ljudi uzelo mikrokredit da započne ili unapredi svoj posao, a ukupan iznos ovih zajmova bi bio između dve i pet milijardi evra.

Slaba iskorišćenost

U Srbiji je prema raspoloživim podacima iz 2007. godine tek 19.600 ili 0,3 odsto stanovništva uzelo mikrokredite, a ukupan portfolio iznosio je 23,4 miliona evra, dok je na primer u BiH 400.000 građana ili 10,4 odsto stanovništva na ovaj način pozajmilo milijardu evra.

Visoke kamate

Prosečan kredit koji ove institucije odobravaju je oko 1.500 evra, a fizička lica ne mogu dobiti zajam na duže od 24 meseca. Ono što je prednost ovakvog kredita u odnosu na keš ili potrošački kredit neke banke je to što je dovoljna administrativna zabrana ukoliko ga uzima zaposleno lice, ili dva jemca sa administrativnim zabranama ukoliko ga uzima nezaposleno lice. Međutim, kamatne stope su prilično visoke i iznose do 3,2 odsto mesečno za biznis kredit, što na godišnjem nivou dostiže i 38 odsto. Minimalni iznos kredita je 20.000, a maksimalni 500.000 dinara. Ono što je karakteristično za ove organizacije je to što kredite daju u fazama, od manjeg iznosa ka većem, a 60 do 70 odsto ljudi koji su uzeli kredit vraća se po drugi, kako bi razvili posao. Kada klijenti postanu sposobni da kredit uzmu od banke, ove firme ih njima i prepuštaju.

Kao glavni razlog za teškoće u poslovanju, predstavnici ovog sektora navode nepovoljnu zakonsku regulativu, a pre svega činjenicu da prema Zakonu o bankama samo banke mogu pozajmljivati novac. Milan Lalović, konsultant za preduzetništvo i inovacije ocenjuje da zbog guranja MFI sektora na marginu gubi desetine hiljada radnih mesta.

Milena Gojković, direktorka Fonda za mikrorazvoj ističe da je tražnja za ovim kreditima daleko veća od ponude, ali i da su građani od početka krize ipak mnogo oprezniji prilikom zaduživanja. Ona takođe ističe i da im propisi otežavaju posao.

- Do 2003. godine imali smo odobrenje Narodne banke Srbije da dajemo kredite samo iz donacija UNHCR-a, ali posle su se pojavili i drugi donatori, a mi nismo smeli da pozajmljujemo ta sredstva. Posle toga smo počeli da radimo sa bankama, koje su davale kredite u svoje ime, ali za naš račun. Međutim, Zakonom o bankama 2005. godine, ni tako više nije moglo. Sada radimo tako što mi bankama dajemo stoodstotni depozit, a oni na osnovu toga daju kredit. Međutim, bankarske procedure i provizije produžavaju i poskupljuju kredite najmanje za dva odsto, a sve to se prenosi na kraju na klijenta - objašnjava ona.

Istorijska (ne) pravda

U Narodnoj banci Srbije kažu da je zakonska regulativa u oblasti kreditiranja posledica iskustva iz 1990-ih godina, a NBS je zatvorila preko 1.700 ovakvih organizacija.

Prema njihovim rečima, od 2004. godine bilo je više inicijativa na temu mikrokreditiranja u Srbiji, odnosno kreditiranja siromašnih slojeva društva doniranim sredstvima preko poslovnih banaka, od strane mikrofinansijskih nevladinih organizacija. Stav NBS je da ovakva vrsta finansijskih usluga u Srbiji može postojati samo kada bude detaljno regulisana i zakonom određena institucija za njihov nadzor.

Ljudi iz mikrokreditnih institucija ukazuju da oni ne žele da se bave prikupljanjem depozita, pa zato i nema razloga za strah od piramidalnih šema, viđenih na ovim prostorima devedesetih godina. Oni se nadaju da će NBS prilikom donošenja izmena i dopuna Zakona o bankama, uvažiti i zahteve za mikrorazvoj, ali u NBS kažu da se priprema nacrt novog Zakona o kreditnim institucijama, prvenstveno radi realizacije strategije uvođenja standarda Bazel 2 i usklađivanja sa direktivama EU.

Izvor: [ biznisnovine.com ]