NBS odlučila je da ukine obaveznu rezervu koja se u centralnu banku polaže za pozajmice iz inostranstva i to retroaktivno od 1. oktobra, kaže Radovan Jelašić.

Do sada je na kredite banaka iz inostranstva obračunavana devizna rezerva od 45 odsto, a na subordinirani kapital i na zaduživanje kompanija za finansijski lizing po 20 odsto. Obavezna rezerva od 40 odsto na devizne depozite građana ostala je neizmenjena.

Jelašić je na konferenciji za novinare rekao da se nada da će se uskoro promeniti uslovi na svetskom fiansijom tržistu zbog kojih je NBS ukinula obaveznu rezervu na zaduženja u inostranstvu.

Jelašić je objasnio da je NBS donela mere koje će značiti trenutno rasterećenje za banke, pošto će omogućiti jeftinije zaduživanje u inostranstvu, ali teško da će obezbediti isti obim kredita kao do sada.

Posebna mera se odnosi na promenu strukture polaganja obavezne devizne rezerve, pa će umesto dosadašnjih 90 odsto u devizama i deset odsto u dinarima, biti 80 odsto u devizama i 20 odsto u domaćoj valuti, što će osloboditi oko 350 miliona evra u korist banaka i omogućiti veću tražnju za dinarima i više kredita u dinarima, rekao je on.

Guverner je naglasio da mere NBS ne idu na teret stabilnosti bankarskog sektora, navodeći da nove mere neće obezbediti isti obim kredita kao i do sada, pošto je euribor i dalje visok, mogućnost pristupa novcu je ograničena, čak i centralama banaka i biće potrebno više vremena da tržište kapitala profunkcioniše.

Obim obezbeđivanja novih kredita zavisiće od raspoloživosti i cene inostranih izvora, koji su bili polovina izvora do sada, kao i od domaće štednje, koja će u bliskoj budućnosti biti najvažniji izvor kreditiranja, dodao je on.

Jelašić je istakao da se vreme jeftinih kredita i agresivnih ponuda finansiranja neće zadugo vratiti, da će dinarski krediti značajno dobiti na popularnosti, a njihova cena zavisiće od inflacije, pošto niža inflacija znači nižu referentnu kamatnu stopu i jeftinije kredite.

Prema njegovim rečima, očekuje se i da će banke ponuditi znatno atraktivnije kamate na uložena sredstva.

Jelašić je istakao da se u Srbiji informacije o događajima na svetskom finansijskom tržištu prenose netačno i delimično, stvara se neosnovana tenzija, pa je došlo i do određenog smanjenja depozita građana u bankama.

On je objasnio da manji obim depozita znači i skuplje kredite i manje kredita privredi i građanima, kao i da novac "sklonjen sa strane", ne samo da ne zarađuje, već ga "jede" inflacija, koja je u evro zoni 3,6 odsto godišnje.

Srpski bankarski sektor je dobro pripremljen za eventualne spoljne izazove, naglasio je Jelašić i dodao da NBS nije protiv povećanja sume osiguranog depozita, iako ta mera nije neophodna zbog visoke solventnosti i likvidnosti banaka.

Monetarni odbor NBS je nakon razmatranja ekonomskih kretanja odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na 15,75 odsto.

Izvor: [ b92.net ]