Poslovna banka koja bi trebalo da finansira potrebe srpskih povratnika u Hrvatsku otvoriće vrata sredinom sledeće godine.

Do leta sledeće godine u Hrvatskoj bi trebalo da počne sa radom nova poslovna banka - Srpska banka, čiji će osnivači biti neke hrvatske i inostrane banke, ali i novosadska Metals banka. Ova banka će nastaviti tradiciju Srpske banke osnovane 1895. godine, koja je ugašena 1941, dok je njena imovina uglavnom preneta na tadašnju Poštansku štedionicu, a sada Hrvatsku poštansku banku.

Tradicija kao oslonac

Inicijator osnivanja ovakve banke je Srpsko narodno veće, odnosno njen predsednik Milorad Pupovac, a prvobitno je trebalo da se Štedno-kreditna zadruga „Privrednik" prevede na štednu banku, ali se umesto toga krenulo na osnivanje poslovne banke, koja bi imala kompletna ovlašćenja.

- Inicijalna ideja o preoblikovanju Štedno-kreditne zadruge u štednu banku je napuštena i to u korist poslovne banke razvojnog karaktera, sa neograničenim ovlašćenjima, koja bi prvenstveno radila na ekonomskom oživljavanju povratničkih sredina. Minimalni osnivački kapital predviđen Zakonom, za osnivanje poslovne banke sa neograničenim ovlašćenjima, u Republici Hrvatskoj iznosi 40 miliona kuna (oko 5,5 miliona evra). Buduća poslovna banka je u fazi osnivanja, a oslanjaće se na tradicije nekada poznate Srpske banke osnovane u Zagrebu 1895. Ova banka je imala 7.000 akcionara, ne samo uglednih Srba, već i Hrvata, Slovenaca, Italijana, Mađara, Nemaca - rekao je za Biznis predsednik SNV Milorad Pupovac.

On je istakao da će za dva meseca biti objavljena imena osnivača ove banke, ali među njima će sigurno biti Metals banka, a predsednik IO te banke Ananije Pavićević učestvovao je i na sastanku između Pupovca i Bojana Pajtića, predsednika Izvršnog veća Vojvodine, kada je i obećana pomoć Vojvođana od 45.000 evra za opremanje nove banke.

Kako je prva uloga Srpske banke finansiranje privredne aktivnosti povratnika i već nastanjenih u ruralnim područjima Hrvatske, partnerstvo sa Metals bankom je logično. Novosađani su poznati upravo po tome što su, mimo poslovne prakse ostalih banaka, koncentrisani na rad sa privredom, posebno malim i srednjim preduzećima.

Pozitivne reakcije Hrvata

- Buduća poslovna banka, pored već standardnih bankarskih poslova, kreditnih poslova, izdavanja i upravljanja instrumentima plaćanja odnosno kartica, čekova, bankovnih naloga, iznajmljivanje sefova, radiće pre svega na finansiranju srpskih povratnika u Hrvatsku. Osim toga, posebna pažnja biće posvećena promovisanju međunarodne ekonomske saradnje, a posebno jačanju ekonomskih odnosa Hrvatske i Srbije. Reakcije u Hrvatskoj na osnivanje nove Srpske banke uglavnom su pozitivne. Posebno se to odnosi na hrvatske poslovne ljude, koji već godinama uspešno posluju u Srbiji i koji u osnivanju nove Srpske banke u Hrvatskoj vide mogućnost daleko većih poslovnih i investicionih projekata na relaciji između Srbije i Hrvatske - ocenjuje Pupovac i dodaje da je ovaj projekat podržala i hrvatska vlada.

Prema njegovim rečima, ova banka neće biti samo banka srpskih povratnika, već će poslovati kao i sve ostale banke u borbi za tržište.

Nekadašnja Srpska banka bila je jedna od najjačih finansijskih organizacija tog vremena u Hrvatskoj sa filijalama u Dubrovniku, Splitu, Šibeniku, Kninu, Novom Sadu, Somboru i Subotici, a među akcionarima bili su i vajar Ivan Meštrović i naučnik Mihajlo Pupin. Naslednici prvobitnih vlasnika ove banke su se okupili u SAD, odakle traže da im se vrati ogromna imovina ove banke.

Međutim, prepreka osnivanju ove banke mogla bi biti praksa Hrvatske narodne banke da ne izdaje dozvole novim bankama, iako zakonski ta mogućnost postoji. Već nekoliko godina nijedna banka nije dobila dozvolu za početak poslovanja, iako je mnogo stranih banaka bilo zainteresovano. Takođe, na hrvatskom bankarskom tržištu je velika koncentracija, pa prvih pet banaka zauzima oko 75 odsto tržišta.

Ovakva banka bi trebalo da bude od velike koristi Srbima povratnicima, jer hrvatske banke retko odobravaju kredite za počinjanje nekog posla, zbog nedostatka adekvatnih sredstava obezbeđenja, jer je vrednost nekretnina u opustošenim područjima vrlo mala.

Izvor: [www.biznisnovine.com]