Do kraja ove godine, struktura vlasništva banaka gde država ima većinskog ili manjinskog udela biće izmenjena. Jedna od najznačajnijih stranih investicija mogla bi da bude dokapitalizacija „Komercijalne banke“ od 120 miliona evra.

Najveće deo u vlasništvu Republika Srbija ima u „Srpskoj banci“ (96,52 %), slede Privredna banka Pančevo (92,98 %), „Poštanska štedionica“ (63,72 %) i „Kredi banka“ (55,17 %).

Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže za „Blic“ da se vode razgovori sa Novom kreditnom bankom iz Maribora koja je zainteresovana za kupovinu „Kredi banke“ iz Kragujevca. Interesovanje Slovenaca naročito je izazvano posle partnerstva kragujevačke „Zastave“ sa italijanskim „Fijatom“.

- U planu je i da Privredna banka Pančevo bude pripojena „Poštanskoj štedionici“, dok je sudbina „Srpske“ da postane domaća razvojna banka - kaže Slobodan Ilić.

Dve banke, gde osim države vlasništvo ima i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), očekuje dokapitalizacija. To su „Komercijalna banka“ i „Čačanska banka“.

Kako „Blic“ saznaje, planirana je i dokapitalizacija „Komercijalne banke“ od 120 miliona evra, a kao investitori osim EBRD pojavili bi se i IFC, DEG i „Sved fond“. U toku su dogovori investitora i predstavnika vlasti, a realizacija dokapitalizacije se očekuje do kraja godine. Ukoliko bi se ovo obistinilo, to bi bila druga po veličini strana direktna investicija ove godine u Srbiji posle NIS-a.

Planovi za one banke gde država ima manjinski paket, međutim, su drugačiji, a prvobitne ideje je promenila ekonomska kriza.

- Namera je da država bilo na berzi ili ponudom za preuzimanje, proda svoje akcije, ali tek onda kada situacija na finansijskom tržištu bude prihvatljiva. Činjenica je da zbog ekonomske krize ne bismo mogli da dobijemo zadovoljavajuću cenu, ali i da je interesovanje za kupovinu bilo slabo - kaže Slobodan Ilić.

Na Beogradskoj berzi, inače akcije „Komercijalne“ i „Agrobanke“ spadaju među pet najtrgovanijih hartija od vrednosti, dok ostale bankarske akcije nemaju baš tako veliku likvidnost u trgovanju.

- „Komercijalna banka“ je najveća kompanija na berzi, ali se njome daleko slabije trguje nego akcijama AIK banke pre svega, jer je slobodna količina akcija za trgovanje dosta mala. U „Agrobanci“ država ima udeo od 20 odsto i verovatno će prodaja paketa ovih akcija u budućnosti opredeliti potencijalnog većinskog vlasnika. Treća bankarska akcija po likvidnosti u kojoj država ima manjinski udeo je Privredna banka Beograd, ali koja je po veličini znatno manja od „Agrobanke“, pa su i prometi skromniji - kaže Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“.

Sve likvidne akcije banaka u ovoj godini su zabeležile solidan rast vrednosti zahvaljujući promeni sentimenta na globalnom tržištu kapitala, te će sudbina ovog talasa najviše uticati na dalje kretanje vrednosti ovih bankarskih hartija - zaključuje Nenad Gujaničić dodajući da će na cenu akcija banaka, uticati i poslovanje banaka ponaosob, kao i eventualno pronalaženje strateškog partnera ili većinskog vlasnika.

Druga po tržišnom učešću

Interesantno je da banke koje imaju većinsko ili manjinsko vlasništvo Republike Srbije zauzimaju značajan deo tržišnog kolača - 17,76 odsto. Od toga, prema poslednjem kvartalnom izveštaju Narodne banke Srbije, najviše pripada „Komercijalnoj banci“, koja je od 34 banke na drugom mestu sa 10,19 odsto tržišnog učešća.

Izvor: [ blic.rs ]