Finansijski sektor u Srbiji je u negativnoj fazi, a umesto da kreditiraju stanovništvo i privredu, banke su se okrenule finansiranju države.

Kriza najviše pogodila berze, brokerske kuće i investicione fondoveProblem su i kurs dinara, ali i mogućnost da u narednih godinu dana bude ugrožen opstanak desetak banaka čije je učešće na tržištu od 0,5 do jedan odsto - upozorio je juče Zoran Jeremić, profesor na Univerzitetu „Singidunum“, prilikom predstavljanja edicije „Ko je ko u srpskim finansijama“, u izdanju „Ekonomist grupe“.

Jeremić je rekao da će privreda pre izaći iz krize nego banke.

- Finansijski sektor samo sa odloženim dejstvom deli sudbinu privrede, a odgovor za izlazak iz krize je okretanje proizvodnji i izvozu i smanjenje javne potrošnje. Dobro je što je to prihvaćeno, ali ne vidi se promena u potezima izvršne vlasti - kaže on.

Privrednici nisu promenili poslovnu politiku, naglašava Jeremić, jer i dalje računaju na uvoz i lobiraju da kurs dinara ostane na sadašnjem nivou. Oni koji najavljuju investicije, planiraju tržne centre i šoping molove.

- Potreban je ozbiljan program u kojem će se videti promena poslovne filozofije i države i privrednika i to je indirektno vezano za finansijski sektor koji počiva na privredi - rekao je Jeremić.

U Srbiji je visok i devizni rizik, a potencijalna opasnost od lomova na tržištu je neizvesnost da li se krediti mogu vratiti.

Inače, ceo finansijski sektor Srbije u odnosu na period pre krize karakteriše smanjenje broja zaposlenih, gase se brokerske kuće i investicioni fondovi, a u sektoru osiguranja došlo je do blagog smanjenja vrednosti imovine, kapitala i naplativnosti premija, a rizici rastu.

- Lizing je nakon visokog rasta doživeo dramatičan pad aktivnosti uz izražene probleme u realizaciji naplate. Mnogi portfolio investitori su se povukli, pa su cene akcija kompanija sa dobrim fundamentima i tržišnom perspektivom, značajno ispod knjigovodstvene vrednosti - ukazao je profesor Jeremić.

Kada je reč o regionu, uprkos ekonomskoj krizi i slabljenju privrednih aktivnosti, bankarski sektor uspeo je da zadrži rast ukupne aktive, a banke su uglavnom uspele da nastave sa profitabilnim poslovanjem.

Slovenija, jedina članica EU u regionu, na prvom je mestu po veličini aktive bankarskog sektora. U Hrvatskoj je izražena podela na velike i male banke, pri čemu velike banke čine više od 82 odsto ukupne aktive i ostvaruju veću profitabilnost nego mali igrači. Srpski bankarski sistem se nalazi na trećem mestu u regionu, sa dva puta manjom aktivom nego u Hrvatskoj ili Sloveniji - rekao je Aleksandar Knežević, viši rukovodilac u „Dilojtu“.

Prosečna aktiva po stanovniku svrstava Srbiju na peto mesto, a razlog je relativno slabije ekonomska razvijenost privrednog sistema pa sve do držanja ušteđevine izvan bankarskih tokova u slamarici. Poput bankarskog sektora i kod osiguravajućih kuća najrazvijenije je slovenačko tržište. U Srbiji posluju čak 22 osiguravajuća društva. Kao i prošle godine, najveće osiguravajuće društvo u Srbiji je „Dunav“, iza kojeg na listi slede DDOR Novi Sad i „Delta Đenerali osiguranje“.

Najjače banke u regionu

Bankarska grupa - Ukupna aktiva u milionima evra

1. Unikredit grupa - 19.471

2. NLB Grupa - 18.414

3. Intesa SanPaolo Grupa - 15.060

4. Hipo grupa - 11.554

5. RBA grupa - 10.947

6. Erste grupa + Šparkase - 9.023

7. Sosijete Ženeral grupa - 8.030

8. NKBM grupa - 5.576

9. A banka Vipa - 4.557

10. Volks bank grupa - 3.266

11. OTP grupa - 3.134

12. Banka Celje - 2.559

13. Komercijalna banka - 2.141

14. Gorenjska banka - 1.938

15. Hrvatska poštanska banka - 1.914

Izvor: Dilojt

Banke sa najviše datih kredita i depozita

1. Inteza

2. Komercijalna

3. Eurobanka EFG

4. Hipo Alpe-Adria

5. Unikredit

Izvor: [ blic.rs ]