Državni vrh uprkos velikim naporima teško uspeva da se izbori sa ekonomskom krizom...

Vlada je od oktobra 2008. usvojila četiri paketa mera za borbu protiv krize, a za kraj meseca najavljene su nove mere za očuvanje radnih mesta. Ekonomisti „priznaju” da su mere brojne, ali kažu da nisu efikasne i da su često protivurečne.

REZULTATI - Najnoviji paket, prema rečima premijera Mirka Cvetkovića, treba da omogući očuvanje prava zaposlenih i obezbedi finansijsku pomoć najugroženijima.

Dosada donesene mere su, između ostalog, uključivale ukidanje poreza na dobit od štednje i povećanje garantovanih depozita. Tu su bili i subvencionisani krediti za privredu, a za stanovništvo su obezbeđeni jeftini krediti za kupovinu robe proizvedene u Srbiji. Najopsežnije mere donesene su početkom aprila, kada su zamrznute penzije, smanjene plate veće od 40.000 dinara u državnoj administraciji, povećane akcize na gorivo, a pokrenut je i program „Prva šansa” za 10.000 pripravnika.

Ipak, ekonomisti nisu preterano zadovoljni rezultatima mera.

– Vlada radi stihijski, ne praveći studije koje bi mogle da daju odgovore. Jedine dobre mere bili su krediti za likvidnost privrede, gde su firme pozitivno reagovale. Dobro je i ukidanje poreza na deviznu štednju i na trgovanje hartijama od vrednosti, ali to je samo privremeno, ostalo nije imalo efekta, uključujući i zapošljavanje pripravnika – kaže za „24 sata” ekonomista Miroslav Prokopijević.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da se uspešnost mera meri pogreškom u proceni Vlade – u oktobru je rečeno da će rast BDP-a biti pet odsto, a sada se očekuje pad pet odsto. Prema njegovim rečima, mere nisu donele nikakve pozitivne rezultate, a neke dobre mere su i kasnile, poput ukidanja poreza na štednju. Takođe, za subvencionisane kredite trošila su se sredstva iz budžeta, a kreditna aktivnost nije preterano živnula.

– Mere su bile brojne, a najuspešniji su bili krediti za likvidnost. Kada je reč o lošoj proceni BDP-a, nije čudno što je Vlada pogrešila u proceni, jer se uvek daju najoptimističnije prognoze kako ne bi bilo još gore. Slično radi i MMF – objašnjava za „24 sata” ekonomista Goran Nikolić.

Svi Vladini paketi mera protiv krize

20. oktobar 2008.

Povećana garancija za štedne uloge sa 3.000 na 50.000 evra

Privremeno ukinut porez na devizne uloge i trgovinu HOV

Građani račune na gas mogu da plaćaju na rate.

29. januar 2009.

Subvencionisanje kamate na kredite za likvidnost (5,5 odsto)

Sufinansiranje kredita za investicije

Subvencionisanje kamate na potrošačke kredite za domaću robu (4,5 do 6 odsto)

7. april 2009.

Smanjenje rashoda za 90 milijardi (smanjenje plata, zamrzavanje penzija, smanjenje transfera lokalnoj samoupravi, smanjenje troškova Fondu za zdrastvo....)

Povećanje prihoda za 16 milijardi ( veće akcize na benzin, takse od 10 odsto na mobilnu telefoniju, veći porez na imovinu....)

Smanjenje broja zaposlenih u administraciji za 8.000

Aktivne mere zapošljavanja (za Prvu šansu izdvojeno tri milijarde dinara, program javnih radova)

Paket kredita za građane i stanovništvo

7. maj 2009.

Dodatnih 40 milijardi dinara kredita za likvidnost preduzeća (ukupan iznos pozajmica privredi povećan na oko 180 milijardi dinara)

Tekst: I. Jovanovic

Izvor: 24sata