Za pokriće budžetskog deficita ove godine Srbiji će biti potrebno od 1,2 do 1,5 milijardi evra, kaže premijer Vlade Srbije Mirko Cvetković.

On kaže da će taj novac biti obezbeđen od međunarodnih finansijskih institucija, komercijalnih banaka i Evopske unije, a da bi se ugovorile pozajmice od inostranih kreditora Srbiji će biti potreban dobar aranžmam sa MMF-om.

Premijer je izrazio očekivanje da će dogovor o novom aramžmanu biti završen do kraja iduće sedmice i dodao da su glavne teme u pregovorima smanjenje javne protrošnje i povećanje budžetskog deficita. Očekuje se, kako je ponovio, da će budžestki deficit biti najmanje tri odsto bruto domaćeg proizvoda, iako je bio planiran na maksimalno 1,75 odsto BDP-a.

Rebalansom budžeta Srbije, koji se očekuje u maju ili početkom juna, taj deficit će biti uvećan u skladu sa dogovorom sa MMF-om, kazao je Cvetković. Premijer Srbije je rekao da se razmatra od 10 od 15 opcija za smanjenje javne potrošnje, ali da ni jedna od tih mera nije precizirana. On je naveo i da vlada namerava da štedi i da su potrebe budžetske uštede od oko milijardu evra, kao i da je još pola milijarde evra potrebno za otplatu duga.

Guverner NBS Radovan Jelašić kaže će Srbija pregovarati sa velikim bankama o refinansiranju duga srpskih preduzeća i banaka i dodao da ove godine na naplatu dospeva oko četiri milijarde evra korporativnog duga. "Na osnovu kontakata sa poslovnim banakma očekujemo da će banke i preduzeća moći da u potpunosti refinansiraju taj dug", kazao je Jelašić i dodao da će Srbija o tome razgovarati sa predstavnicima najvećih banaka u Srbiji i inostranstvu.

Premijer kaže da je jedan od tri stuba pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom dug srpskih kompanija inostranim bankama i dodaje da se traži rešenje da se devize ne otkupljuju na domaćem tržištu i troše na otplatu kredita u inostranstvu.

On je rekao da su u konsultaciji sa matičnim bankama koje imaju ćerke banke u Srbiji dobijena uveravanja da "neće biti povećaanja, ali ni smanjenja" "kros bording" kredita (koje strane banke odobravaju domaćim kompanijama), što, zapravo, znači da će se zadržati na dosadašnjem nivou. Cvetković je precizirao da će nivo davanja prekograničnih zajmova tih banaka ostati stabilan kao i do sada.

Premijer je naveo da će se u pregovorima otići korak dalje, pa će se tako razmatrati mogućnost potpisivanja sporazuma o razumevanju sa tim banakama, uz podršku MMF-a, koji će predvideti i refinansiranje tih dugova.

Predstavnici Vlade Srbije nedavno su saopštili da privatni sektor i banke duguju po osnovu uzetih kredita u inostranstvu ukupno 15,4 milijarde evra, od čega 11 milijardi evra samo preduzeća, a banke oko četiri milijarde evra.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da je Srbija sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) trenutno saglasna da budžetski deficit u 2009. godini treba da bude oko tri odsto. "Pitanje je koji su to prihodi ili rashodi da bi se došlo do tog deficita, ali i kako može da se finansira deficit od oko milijardu evra i još oko 400 miliona evra otplate dugova, znači ukupno oko 1,4 milijarde evra za finansiranje", kazao je Đelić.

Ministarka finasija Srbije Dijana Dragutinović je naglasila da su budžetski prihodi Srbije u ovoj godini nominalno jednaki prihodima iz istog perioda 2008, a da se računalo na povećanje od pet odsto, dok su rashodi veći za 100 milijardi dinara.

U pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) još se usklađuju projekcije rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu i da će nakon toga početi pravi pregovori o aranžmanu.

Dragutinović je kazala da postoje najmanje tri načina da Vlada reaguje na očiglednu fiskalnu neravnotežu - ili povećati prihode ili smanjiti rashode ili povećati budžetski deficit odnosno naći sredstva za njegovo finansiranje. "Ovde će biti kombinacija sve tri mere zajedno, a u svakoj meri takodje je moguć niz različitih kombinacija", navela je ministarka finansija.

Guverner NBS Radovan Jelašić navodi da će Srbiji u ovoj godini trebati najmanje tri milijarde evra za finansiranje platnobilansnog deficita ukoliko on bude iznad 18 odsto BDP-a, koliko je iznosio u 2008. godini, dok će za pokrivanje deficita budžeta biti potrebno mnogo manje sredstava. "Povećanje deficita tekućeg platnog bilansa automatski znači pritisak na kurs dinara, što je razlog više da Srbija uzme kredit od MMF-a", naglasio je Jelašić.

On je kazao da će prilikom sklapanja aranžmana s MMF-om za Vladu Srbije najvažnije biti da ne pogreši u projekcijama makroekonomskih pokazatelja do kraja godine, kako se ne bi narušila makroekonomska stabilnost. U pregovorima s MMF-om veoma je važno proceniti obim tekućih prihoda budžeta da bi se, na osnovu tih podataka, moglo proceniti koliko treba smanjiti rashode državne kase, odnosno koliki će biti deficit budžeta.

Izvor: [ b92.net ]