Dok privrednici traže veću stabilnost kursa ili uvođenje evra, NBS i ekonomisti kažu da je „plivajući kurs“ za Srbiju mnogo bolji od fiksnog ili uvođenja evra.

Zahtev srpske privrede, koji je izneo predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, da u narednoj godini stabilnost nacionalne valute bude prioritet, ili u suprotnom, privreda će insistirati na uvođenju evra, izazvao je oprečne reakcije.

Privrednici smatraju da se takozvani "plivajući" kurs dinara može tolerisati samo ako su promene njegove vrednosti predvidljive. Toplica Spasojević, predsednik ITM kompanije, kaže da privredi treba predvidiv i stabilan kurs, i dodaje da niko ne traži da bude fiksni. „Ako je tehnički moguće uvesti evropsku valutu, privreda je ’za’, s obzirom na to da su njihovi imputi vezani za evro. A, alternativa tome, svakako je predvidiv kurs“, kaže on.

Spasojević navodi da „kurs dinara mora da prati ekonomske pokazatelje domaće privrede, inflaciju, rast nacionalnog dohotka. Nije realno da nacionalni dohodak padne za četiri odsto, a kurs čak za 20, a pri tom se kaže da su naše devizne rezerve najveće u istoriji“.

Evropska centralna banka (ECB) ne dozvoljava uvođenje evra u zemlje koje najpre ne postanu član Evropske unije a zatim prođu dugogodišnju proceduru prilagođavanja kroz takozvani mehanizam deviznog kursa, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije i dodaju da bi jednostrano uvođenje evra ugrozilo odnose Srbije sa Evropskom bankom i otežalo put ka EU.

ECB smatra neprihvatljivim da evro zameni nacionalnu valutu u državama koje nisu ušle u evrozonu i nisu ispunile uslove u vezi sa spoljnom inflacijom, budžetskim bilansom, javnim dugom, fluktuacijama valuta i dugoročnim kamatnim stopama.

„Uvođenje evra nije ni poželjno za srpsku privredu u procesu intenzivne tranzicije, budući da je karakter šokova, koji pogađaju srpsku privredu različit od onih koji pogađaju privredu evrozone. To znači da je i odgovarajuća monetarna politika u Srbiji različita od adekvatne monetarne politike u evrozoni“, kažu u NBS.

Upravo je ova kriza najbolje pokazala da su zemlje sa fleksibilnim deviznim kursom imale manji rast nezaposlenosti i manji pad ekonomske aktivnosti nego, recimo, zemlje sa fiksnim deviznim kursom. U nekim zemljama sa fiksnim deviznim kursom, na primer u baltičkim zemljama, ekonomska aktivnost je u 2009. pala za skoro 20 odsto, a stopa nezaposlenosti dvostruko porasla.

Pojedini ekonomisti takođe se ne slažu sa stavom privrednika. Danilo Šuković, direktor centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, smatra da je pritisak privrednika na guvernera Narodne banke Srbije neprimeren.

„Od države privrednici treba da traže samo dobre zakone, i dobre uslove investiranja, a potom da se bore za svoju konkurentnost. A, kada je domaća privreda konkurentna i kurs će biti realan. Jer, ne može se tražiti određeni nivo kursa u privredi sa tako velikim deficitom u trgovinskom bilansu“, ističe Šuković.

On objašnjava da „svako njegovo određivanje bez tržišnih kriterijuma ima katastrofalne posledice za zemlju. Nema dogovora po kursu, jer takva politika nas je poslednjih decenija mnogo koštala. Kurs mora da odražava realan odnos snaga naše ekonomije. Jer, ako bi se sada i održao veštački kurs, koji odgovara, recimo, uvozničkom lobiju, to bi brzo puklo“.

Izvor: [ b92.net ]